RUMA – Plaketa Milivoja Nikolajevića za najuspešniji rad sa ovogodišnje kolonije uručena je u Zavičajnom muzeju Ruma Petru Petroviću – Ksiropotamu iz Suve Reke, koji je zajedno sa svojim kolegom Aleksandrom Stojkovićem Mauzerom iz Beograda, na zgradi u Orlovićevoj ulici oslikao najlepši mural inspirisan stihom iz poeme “Vojvodina” – Miroslava Mike Antića, što je i bila tema 48. likovne kolonije.
Podsetimo, ovogodišnja kolonija je drugačija nego sve prethodne, jer su radovi trajno izloženi u našem gradu, koji je sada bogatiji za četiri nova murala.
Pobednički duo se odlučio za stih “Od paorske sam krvi, psovki, radosti i snova”.
Zanimljivo osmišljena likovna kolonija, vrlo rado smo se odazvali pozivu da budemo deo tradicije duge skoro pet decenija. U početku nismo bili sigurni šta da radimo, no, činjenica je da svaki deo naše zemlje krasi neka jedinstvenost, a ova regija je tako živo opisana u poemi Mike Antića, pa na kraju nije bilo teško uraditi nešto dobro. Naš rad je predstavio lepu devojku koja na leđima nosi svoje pretke, rad na zemlji, težak život, teskobu, ali i karakterističan prkos i inat. Tri dana smo radili mural, upoznali Rumu, prelepi, mali grad i mnoge divne ljude koji u njemu žive, kazao je Petrović, umetnik iz južne srpske pokrajine, čiji nadimak asocira na njegovo rodno mesto, jer Ksiropotam na grčkom znači suva reka.
Brojna publika je uživala ne samo u prikazanim radovima, nego i u sveukupnoj atmosferi izložbe, za šta su zaslužni i tamburaški sastav “Tajna” i Miroslav Bata Ninković koji je kazivao stihove Mike Antića.
Članica stručnog žirija Ženja Antić, kćerka Miroslava Antića, se u ime porodice zahvalila Zavičajnom muzeju Ruma i Opštini Ruma što su odabrali za temu 48. likovne kolonije “Borkovac” oslikavanje stihova iz poeme “Vojvodina”.
Direktorica Zavičajnog muzeja Ruma Branislava Konjević napominje da je ova ustanova bila istrajna da se ovogodišnja kolonija održi, te da je umetnički rad na otvorenom, poput oslikavanja murala, idealno rešenje u vremenu pandemije.
Ova 48. kolonija je drugačija od svih prethodnih, radovi su ostali na ulicama Rume i dostupni su građanima. Žiri je napomenuo da su svi radovi podjednako kvalitetni, zapravo su nijanse odlučivale pobednika. Imamo sreće da poznajemo Ženju Antić, prihvatila je da dođe u Rumu i kad je videla murale, rasplakala se i zahvalila što smo izabrali tu temu. Odmah je rekla da je njen tata živ da bi mu se mnogo svideo pobednički mural, kazala je direktorica Konjević.
Izložba je otvorena do kraja decembra, a građani uživo mogu pogledati murale u Orlovićevoj ulici broj 8.
