Dragiša Bjeloglav u Lapovu ima verovatno najveću plantažu krušaka južno od Save i Dunava u Srbiji. Poznati stručnjak za statistiku i jedan od osnivača Strategic marketinga odlučio se za voćarstvo i za proizvodnju krušaka na čak 42 hektara jer kako sam kaže nema u Srbiji i regionu dovoljna voćnjak pod kruškom.
Posle uspešne karijere stručnjaka za statistiku, Dragiša Bjeloglav je rešio da svoje penzionerske dane ne provede mirno već da se okuša u nečemu što nije imalo dodirnih tačaka sa njegovim zanimanjem tako da je u opštini Lapovo podigao za šest godina voćnjak krušaka koji se prostire na čak 42 hektara.
– Kruška je najteža voćka i verujte da sam baš puno upotrebio i snage i znanja i konsultacija i sve sam profesore sa Poljoprivrednog fakulteta upoznao, razgovarao skupljao znanje. Najgora je kruškina buva i jednostavno to je insekt koji napada isključivo krušku i vrlo je agresivan tokom celog perioda od aprila meseca do juna meseca, posle se malo povlači, ali je baš nezgodna i ako odbranite krušku od kruškine buve uradili ste veliki deo posla. Viljamovka je jednostavno voćka broj jedan kod krušaka i nema konkurenciju, odlična je za konzum, odlična je za rakiju i jednostavno je ubedljivo najbolja. Odmah zatim po mom iskustvu ide karmen jer je vrlo kvalitetna, dobro podnosi i napade bolesti i insekata i to su dve sorte koje za sada imam u najvećem obimu – rekao je Dragiša Bjeloglav.
Ove godine Dragiša očekuje prinos od dve stotine tona, ali kada svi voćnjaci budu u punom rodu imaće i do 800 tona prinosa krušaka. Iako je poreklom iz Vojvodine, odlučio je da kruške podiže u Šumadiji, a pošto je uveo nove sorte očekuje rod koji će dolaziti na berbu od početka leta do kraja jeseni.
– To je malo čudna priča jer sam u Vojvodini već kupio zemlju, ali posle analiza klimatskih uslova i svega odlučio sam da ovde podignem zasade, odavde mi je i žena i dolazio sam ovde i radio sam informacione sisteme za opštinu, za privatnike ovde po Lapovu, pa je nekako bilo prirodno da izaberem ovaj predeo i ovde je zaista izuzetno kvalitetna zemlja. Pomoravlje je rodno, plodno i baš je bogom dato za poljoprivredu, jedini problem su rani mrazevi sa kojima se moramo izboriti. Ja znam uspešne proizvođače u Sremu, a ovde nisam čuo da neko ima više od 15 hektara i ideja mi je bila da budem najveći i da kupci dolaze do mene, a ne da ja jurim kupce – dodaje Dragiša.
On je za sopstvene potrebe otpočeo i izgradnju hladnjače preko IPARD programa. Kapacitet same hladnjače odgovaraće potrebama proizvodnje, a sama cena krušaka poslednjih godine je stabilna i kreće se između 0,7 i 0,8 evrocenti.
– Znate, tržište same Srbije nema dovoljno krušaka, u januaru i februaru više od 50 % prodavnica nema ni jednu krušku, bude nešto u velikim marketima i već se onda kruška uvozi iz Holandije, Italije što je veoma čudno za zemlju kao što je Srbija koja može da proizvede krušaka za pola Evrope. Osnovna ideja nakon istraživanje tržišta je ta da će kruška sigurno za sledećih pedesetak godina biti deficitarni proizvod i glavni problem je nekako sačuvati tu krušku da se ona pojavi negde u martu, aprilu, a samo čuvanje je mnogo unosniji posao nego proizvodnja – zaključio je voćar iz Lapova.
Ova godina će zbog temperaturnih kolebanja biti prosečna, međutim Dragiša ipak očekuje da stari zasadi daju i do 15 tona roda dok će prema njegovim procenama mlađi imati od osam do deset tona, a plan mu je da dostigne proizvodnju krušaka i do 50 hektara.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
