Britanska monarhija je u vremenu tranzicije. Duga vladavina kraljice Elizabete Druga obeležena je značajnim porodičnim previranjima, ali je uglavnom bila period stabilnosti i kontinuiteta za monarhiju. Sada je tu novi kralj.
Protivnici monarhije sada su glasniji i priznaju da nisu bili voljni da izlaze na proteste dok je pokojna kraljica bila živa, zbog rizika od antagonizacije javnosti.
Ali izgleda da su sada rukavice skinute.
Da bi procenila raspoloženje javnosti uoči krunisanja kralja Čarlsa Trećeg 6. maja, BBC Panorama je naručila novo istraživanje britanske analitičke kompanije JuGov (YouGov).
Rezultati sugerišu široku podršku za očuvanje monarhije.
U anketi u kojoj je učestvovaloo skoro 4.600 ljudi, 58 odsto ispitanika odgovorilo je da bi želelo da zadrži monarhiju, 26 odsto bi radije biralo šefa države (u Britaniji je to monarh, a ne premijer), a 16 odsto je reklo da je na to teško odgovoriti.
Istraživanje je otkrilo i da institucija britanske monarhije uživa slabu podršku među mladima.
Samo trećina mladih od 18 do 24 godine izjasnila se u prilog monarhiji, ostali su odgovorili da ih kraljevska porodica uopšte ne zanima.
Monarhija ima uporište uglavnom u starijim generaciji Britanaca.
Među ispitanicima u starosnoj grupi 50-64 godine rojalisti čine 67 odsto, a u grupi starijoj od 65 godina taj procenat je još veći – 78 odsto.
Istovremeno, mnogi imaju dileme oko ličnosti Čarlsa Trećeg, iako su generalno za monarhiju.
Oko 45 odsto ispitanika smatra da Čarls nema dodira sa potrebama i interesima ljudi.
Organizatori ankete smatraju ovaj pokazatelj posebno zanimljivim, s obzirom da se Čarls dugi niz decenija bavi društveno značajnim poslom.
Princ Čarls, tada prestolonaslednik, osnovao je 1970. godine fond za pomoć mladima od 11 do 30 godina iz ugroženih porodica, a do 2020. godine fond je pomogao oko milion ljudi u socijalnoj adaptaciji.
Novi britanski monarh poznat je i kao aktivista za zaštitu životnu sredinu i borac protiv klimatskih promena.
Prema mišljenju sociologa, negativan stav mnogih Britanaca prema Čarlsu Trećem je zbog činjenice da se njegov dolazak na presto poklopio sa najtežom društvenom krizom u novijoj istoriji zemlje.
Usled naglog rasta troškova života, mnoge porodice trenutno jedva sastavljaju kraj s krajem, a oslanjanje kraljevske porodice na narodni novac posebno se ne sviđa mladima.
Nezadovoljstvo izazivaju i visoki troškovi ceremonije krunisanja, koje će snositi vlada, jer mnogi smastraju da sada ima hitnijih i prečih stvari za rešavanje.
Iako će troškovi krunisanja biti objavljeni tek posle ceremonije, svakako da će se meriti milionima funti.
Krunisanje kraljice Elizabete Druge koštalo je 20,5 miliona funti.
Rojalisti insistiraju da kraljevska porodica zemlji donosi ogromne prihode privlačeći turiste i otvarajući dvorce za posetioce.
Samo od suvenira povezanih sa članovima kraljevske porodice, britanska privreda ostvaruje profit od desetine miliona funti.
Prema nezavisnoj anketi BBC-ja, 54 odsto Britanaca smatra kraljevsku porodicu dobrom za privredu.
Protivnici monarhije, pre svega britanski republikanci, koji važnost kraljevske porodice smatraju zanemarljivom, nameravaju da održe seriju protesta na dan krunisanja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
