PEKING/TAJPEJ – Ne manjka aktivnosti suprotstavljenih strana ni na nekim drugim svetskim žarišnim tačkama.
Dok su se u prestonici Saudijske Arabije, Rijadu, vodili američko-ruski pregovori između delegacija koje predvode šefovi diplomatija dve zemlje Marko Rubio i Sergej Lavrov, sa ciljem konačnog okončanja rata u Ukrajini, nije manjkalo aktivnosti suprotstavljenih strana ni na nekim drugim svetskim žarišnim tačkama.
Iz Indo-Pacifika, regiona gde Kina uporno pokušava da nametne svoju dominaciju i sprovodi svoju pomorsku ekspanziju, stižu vesti o novim vojnim manevrima Pekinga i Vašingtona. Kina je u subotu rasporedila brodove obalske straže u vodama u krugu od 60 kilometara od obale najzapadnije filipinske provincije Palavan, izvestio je Njuzvik. Filipini su već dugo u teritorijalnom sporu sa Pekingom u Južnom kineskom moru.
Iako se ranije spor odnosio uglavnom na nekoliko grebena, kineska obalska straža već više od mesec dana patrolira samo nekoliko desetina kilometara od provincije Zambales u blizini najnaseljenijeg filipinskog ostrva Luzon, gde se nalazi glavni grad Manila.
Manila gleda na trenutne patrole Pekinga kao na nezakonitu tvrdnju svoje jurisdikcije daleko od kineskih voda. Kina, pak, tvrdi da ima suverenitet nad većim delom Južnog kineskog mora, navodeći kao argument istorijska prava, uprkos odluci međunarodnog arbitražnog suda iz 2016. godine koji je odbacio tvrdnje Pekinga, kako podseća američki list.
Podaci o praćenju brodova koje je u nedelju podelio Rej Pauel, direktor platforme za pomorsku analitiku i praćenje pomorskog saobraćaja SeaLight na Univerzitetu Stenford, pokazuju da su brodovi kineske obalske straže napustili Skarboro Šol, sporni greben koji je Kina prisvojila od svog suseda nakon tenzija 2012. – i otplovili prema jugu, na 35 nautičkih milja od Palavana, arhipelaga u kojem živi populacija od milion ljudi.
Kineski brodovi su se nalazili unutar filipinske ekskluzivne ekonomske zone (EEZ), oblasti koja se proteže 200 nautičkih milja od njene obale, gde Manila ima ekskluzivna pravo da istražuje i eksploatiše prirodne resurse prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS).
Pomorski manevri kod Japana i Filipina
Pauel je kinesko raspoređivanje nazvao „demonstracijom sile“, citirajući analizu SeaLighta iz 2023. „Nametljive patrole su ključni deo kineske taktike ‘sivih zona’, čiji je cilj uspostavljanje stalnog prisustva i postepena normalizacija kineske jurisdikcije nad područjima koja su dodeljena njenim susedima prema međunarodnom pravu“, rekao je on.
Taktike sive zone odnose se na akcije koje se koriste za sticanje strateške prednosti bez pokretanja punog vojnog odgovora. Iako je stranim brodovima dozvoljeno da prolaze kroz EEZ prema pravilima o slobodi plovidbe, Filipini su protestovali protiv kineskih pomorskih snaga zbog nezakonitog uspostavljanja jurisdikcije, kao i zbog kineske izgradnje veštačkih ostrva u okviru svoje EEZ.
„Filipinska obalna straža ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti potvrđivanju nacionalnog suvereniteta, suverenih prava i pomorske nadležnosti u Zapadnom filipinskom moru u skladu sa UNCLOS-om, Zakonom o filipinskim pomorskim zonama i Arbitražnom odlukom iz 2016. godine“, napisao je potparol provincije Džej Tarijel.
Kina i Filipini učvrstili su se na svojim pozicijama u sporu oko Južnog kineskog mora. U međuvremenu, Manila napreduje sa svojim programom vojne modernizacije vrednim 35 milijardi dolara, uključujući mornarička plovila iz Južne Koreje, i razmatra kupovinu nekoliko podmornica. Napetostima dodatno doprinosi raketni sistem srednjeg dometa američke vojske, koji je raspoređen na tlu Filipina od prošlog aprila. Kina je nazvala postavljanje sistema „veoma opasnim potezom“.
U međuvremenu, SAD su u četvrtak objavile da će njihov najnoviji amfibijski ratni brod, koji može da nosi nevidljive, „stelt“ borbene avione, biti stacioniran u Japanu. Japan je potpisnik američkog bezbednosnog sporazuma, kojim se definiše prvi ostrvski lanac odvraćanja sa Tajvanom i Filipinima, prema američkom odbrambenom konceptu, koji ima za cilj da ograniči sposobnosti kineskih snaga u slučaju rata u saradnji sa savezničkim zemljama i prijateljskim teritorijama u zapadnom Tihom okeanu.
Pentagon je ranije stacionirao avione, brodove i vojne trupe u Japanu, uključujući amfibijski jurišni brod USS America, a najava njegove zamene usledila je nakon što je kineska vojska prošlog decembra lansirala svoj prvi amfibijski jurišni brod nove generacije. Američka pacifička flota objavila je da će USS Tripoli, sestrinski brod i drugi amfibijski jurišni brod američke klase, pušten u rad u julu 2020, napustiti svoju matičnu luku u San Dijegu u Kaliforniji i biti raspoređen u luku Sasebo u Japanu – koja se nalazi istočno od Kine preko Istočnog kineskog mora – umesto broda USS America. Nejasno je kada će biti realizovana „planirana rotacija snaga“, prenosi Njuzvik.
Rotacija ratnih brodova odražava tenzije u bezbednosnom okruženju u indo-pacifičkom regionu, gde američka mornarica mora da rasporedi najsposobnije brodove kako bi ojačala nacionalnu bezbednost SAD i poboljšala svoju sposobnost da zaštiti strateške interese, navodi se u saopštenju. Ovo bi bila treća velika rotacija američkih ratnih brodova u Indo-pacifičkom regionu od prošlog novembra, kada se nosač aviona USS Džordž Vašington vratio u svoju japansku matičnu luku Jokosuku, a brza jurišna podmornica USS Minesota raspoređena na Guam.
„Održavanje sposobnosti naprednih pomorskih snaga sa najnaprednijim brodovima podržava posvećenost Sjedinjenih Država odbrani Japana i bezbednosti i stabilnosti vitalnog indo-pacifičkog regiona“, navodi se u saopštenju američke Pacifičke flote. Američka mornarica će nastaviti da raspoređuje svoje najnaprednije ratne brodove u zapadnom Tihom okeanu, gde je Kina proširila svoj pomorski domet i prisustvo daleko od svojih obala
Kako podseća američki list, tenzije između Vašingtona i Pekinga nedavno su se ponovo rasplamsale oko Tajvana. Prošle nedelje, Stejt department je iz svog informativnog biltena o odnosima sa Tajvanom uklonio formulaciju o protivljenju SAD nezavisnosti Tajvana, na koji Peking polaže pravo kao na kinesku teritoriju, a koja glasi „ne podržavamo nezavisnost Tajvana“. Nije jasno zašto je formulacija uklonjena niti da li je taj potez povezan sa promenom politike koju je naredila administracija predsednika Donalda Trampa.
Na Tajvanu, državi službenog imena Republika Kina, vladaju vlasti nezavisne od Pekinga od kada su se snage koje su u građanskom ratu poražene komunističke snage Mao Cedunga povukle na ostrvo. Tajvan nikada nije proglasio nezavisnost, potez zbog kojeg je Kina pretila ratom, ali funkcioniše kao suverena država sa sopstvenom demokratskom vladom, vojskom i definisanom teritorijom.
Kao uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa, Peking zahteva od zemalja da priznaju princip „Jedne Kine“ i prekinu zvanične veze sa Tajvanom. Više od četiri decenije i SAD su sledile politiku „jedne Kine“, priznajući, ali ne podržavajući, kinesko pravo na ostrvo od 23 miliona stanovnika i ne izražavajući de jure podršku nezavisnosti Tajvana. Tokom redovnog brifinga kineskog ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak, portparol Guo Jiakun rekao je da je Stejt department „ozbiljno unazadio“, ponizio međunarodno pravo i prekršio stalne sporazume sa Pekingom.
„Ovo je još jedan primer da se SAD drže svoje pogrešne politike korišćenja Tajvana da obuzdaju Kinu“, dodao je on, pozivajući SAD da „odmah isprave svoje pogrešno postupanje“. Takođe je zahtevao da Vašington „prestane da unapređuje svoje suštinske odnose sa Tajvanom, da prestane da pomaže Tajvanu da proširi takozvani međunarodni prostor, da prestane da ohrabruje i podržava ‘nezavisnost Tajvana’ i da izbegne dalju ozbiljnu štetu kinesko-američkim odnosima i miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“.
Tajvanski predsednik Laj Čing-te rekao je da nema potrebe za proglašenjem nezavisnosti jer je ostrvo već nezavisna nacija. Iako SAD zvanično ne priznaju nezavisnost Tajvana, Vašington ostaje njegov najveći pobornik i snabdevač oružjem.
U subotu se američki državni sekretar Marko Rubio sastao sa svojim japanskim i južnokorejskim kolegama u Minhenu. U zajedničkoj izjavi, ova trojka je istakla važnost mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i usprotivila se „svakim pokušajima jednostranog prisiljavanja ili prisiljavanja na promjene statusa kvo“. Takođe, prvi put su diplomate ove tri zemlje pozvali na veće učešće Tajvana u međunarodnim organizacijama.
„Kao što je uobičajeno, informativni list je ažuriran kako bi se javnost informisala o našim nezvaničnim odnosima sa Tajvanom“, rekao je portparol Stejt departmenta za Njuzvik. On je dodao da Sjedinjene Države ostaju privržene svojoj politici „jedne Kine“.
Poslednjih godina Kina je pojačala vojni, ekonomski i diplomatski pritisak kako dodatno izolovala i izvršila pritisak na Tajvan. Zvaničnici američke odbrane i obaveštajnih službi ranije su upozorili da je kineski predsednik Si Đinping naredio svojoj vojsci da bude sposobna da napadne ostrvo do 2027.
Da li se Trampov fokus pomera?
Međutim, nedavni komentari Donalda Trampa izazvali su sumnju na Tajvanu o tome da li će SAD smisleno intervenisati u slučaju kineske agresije. Tramp je optužio Tajvan, najvećeg svetskog proizvođača naprednih poluprovodnika, za „krađu“ američke industrije čipova. Nekoliko dana nakon svoje inauguracije 20. januara, ponovio je tu tvrdnju i obećao da će vratiti proizvodnju čipova u SAD, preteći carinama do 100 odsto.
U međuvremenu, Ekonomist se u svojoj analizi bavi pitanjem moguće veze između Trampove istrajnosti u brzom rešavanju rata i situacije u Indo-Pacifiku. Dok su Evropljani na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorili o izdaji i „pomirenju“, uz strah da pretnja američkog napuštanja Ukrajine znači i odricanje SAD od uloge garanta evropske bezbednosti uopšte, američki generali i bezbednosne snage na odbrambenom forumu u Honoluluu govorili su o važnosti jačanja azijskih saveznika. Možda će, kao što je jedan južnokorejski učesnik sugerisao, sklapanje sporazuma sa Rusijom omogućiti Vašingtonu da se fokusira na odvraćanje moći Kine.
