Sve teži ekonomski uslovi za mlade sigurno su jedan od faktora, ali nedavna istraživanja su pokazala još nešto zanimljivo – nalazimo se u periodu „dating krize“, odnosno opšte krize u pronalaženju ljubavi i partnera. Ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama sve teže pronalaze partnere i ostaju u dugotrajnim vezama ili brakovima.
Čak i ako ne govorimo o prekidima i razvodima, prema podacima istraživanja, ali i diskursu na društvenim mrežama, sve je teže pronaći partnera.
Kada danas gledamo serije iz 90-ih i 2000-ih, poput Prijatelja i Seksa i grada, čini nam se da je tada sve bilo jednostavnije – potencijalni partneri upoznavali su se na ulici, u kafiću ili klubu, dok je danas to mnogo teže.
Upoznavanje se preselilo na aplikacije za upoznavanje, poput Tindera, koje, paradoksalno, beleže pad u broju korisnika.
Epidemija usamljenosti
Ono o čemu se već godinama govori jeste epidemija usamljenosti. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) još 2023. godine proglasila ju je globalnim zdravstvenim problemom – osim što negativno utiče na mentalno zdravlje, usamljenost ima i ozbiljne posledice na fizičko zdravlje.
U početku je ovaj problem bio izraženiji u razvijenim zemljama, ali se situacija nakon pandemije dodatno pogoršala, pa je usamljenost postala globalni fenomen.
Posebno je zanimljiv fenomen nazvan male loneliness epidemic (epidemija muške usamljenosti), koji je postao popularna tema na društvenim mrežama. Iako nije reč isključivo o ljubavnom životu, istraživanja pokazuju da muškarci teže sklapaju duboka prijateljstva u poređenju sa ženama, što dodatno doprinosi osećaju izolacije.
Sve veće razlike u stavovima i vrednostima
Jedan od razloga zašto je došlo do „dating“ krize jesu i sve veće razlike u vrednostima i stavovima među polovima.
Iako se na prvi pogled može činiti da se radi samo o političkim razlikama, ovo je zapravo mnogo dublji problem – razlike u ideologiji, stavovima i načinu života postaju nepremostive prepreke za mnoge ljude u potrazi za ljubavlju.
