SUBOTICA – Ne znaju da se predstave duže od 15 sekundi, svaka druga reč im je “znači” ili “ovaj”, a skraćenice i tuđice su sastavni deo jezika. Ovo su, nažalost, činjenice o rečitosti školaraca u srbiji. I više su nego alarmantne. Stručnjaci tvrde da za to ima leka: čitanje i sistemski rad na negovanju kulture govora i izražavanja, kao i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma.
Priliku za to imalo je oko 80 subotičkih osnovaca i srednjoškolaca, koji su učestvovali u karavanu “Kultura govora”, radionicama “Progovori da vidim ko si”. Subotica je 14. grad u Srbiji, a 22. u regionu i dijaspori, u kojoj se ovaj karavan zaustavio i đacima preneo dragocena znanja.
Prvi zadatak je da u samo dva minuta govore o sebi, a mnogi ne mogu ni 15 sekundi. Zato ih učimo lepom govoru, dikciji i tehnici disanja, jer su veoma su važne – kaže Milan Bosiljčić, osnivač Udruženja “Izražajnost” iz Beograda koje realizuje karavan “Kultura govora”.
Čitanje jeste deo kulture govora, ali za slobodu i lepotu izražavanja najvažniji je sam govor.
Većina dece nema koncentraciju, ni naviku da ljude gledaju u oči dok govore. Poštapalice su sveprisutne u govoru i ruže naš jezik. Najvažnije je da deca postanu svesna da ih koriste, tad je 70 odsto posla urađeno, onda znaju gde treba da izbace “znači”, “pa”, “ovaj”, “kako se zove” – dodaje Bosiljčić. – Decu savetujemo da umesto da izgovore neku poštapalicu, jednostavno zastanu, naprave pauzu i razmisle šta im je sledeća misao. U pesmu “Strašan lav” ubacili smo poštapalice i tako na simpatičan način ukazali kako one utiču na lepotu stihova.
Upozoravajuća je i sve učestalija upotreba skraćenica, koja je iz pisane komunikacije, prešla u verbalnu. Tako su “nzm”, “nmg”, “omg”, “poz” prešle u svakodnevni govor.
Vokali su postali “smrtni neprijatelji” dece. Tako, nažalost, odgovaraju na časovima i pričaju međusobno. Čovek dnevno izgovori oko 50.000 reči, ali samo 2.000 različitih. Ostalo su poštapalice – objašnjava Bosiljčić. Naš zadatak je da mladima predočimo zamene za anglicizme i tuđice, jer je srpski bogat prelepim rečima i jedan je od najmelodičnijih na svetu, a ćirilica je najsavršenije pismo.
Kada smo počinjali, bili smo sami u ovome, a sada imamo podršku tri resorna ministarstva u Srbiji i pokrajinskih sekretarijata, kao i Vlade Republike Srpske – ističe Bosiljčić. Naš udžbenik je zvanično nastavno sredstvo i deo je izbornog predmeta “jezik, mediji i komunikacija” u gimnazijama. Držimo seminare od javnog interesa za stručno usavršavanje prosvetnih radnika.
