Kraljevac: Plutajuća ostrva – redak prirodni fenomen (FOTO)

DELIBLATO – U južnom delu Banata, na rubu Deliblatske peščare nalazi se Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“, kompleks koji obuhvata tri ekološke celine Obzovik, Spasovinu i Kraljevac.

„Obzovik“ je dolina nastala rečnom erozijom, „Spasovinu“ čine pašnjak i jezero od 170 hektara, a treću celinu – vodotok „Kraljevac“ koje se naslanja na Deliblatsku peščaru. O ovom rezervatu prirode, proglašenom pre četrnaest godina za zaštićenu zonu prve kategorije, stara se Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ iz Deliblata.

Prvi podaci o postojanju jezera Kraljevac datiraju još iz 1564. godine. Tada se se po prvi put piše o postojanju vode na mestu gde je danas jezero. Nekada je to bila močava ili kako meštani kažu rit. 1983. godine izgrađena je brana, podigao se nivo vode i nastalo je Deliblatsko jezero ili Kraljevac.

“Spajanjem sva tri stara jezera dobili smo ovako veliko jezero od 172 hektara. Samo jezero ima 12 izvora u jezeru i 8 pored, od toga su tri pijaće vode od koje se snabdevamo. Zato mi nemamo problem sa nivom vode i protokom”, kaže upravnik Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac“ Aleksandar Sarmeš.

Ovde je izuzetno bogata flora i fauna i to na malom području. Deliblato je jedino mesto koje može da se pohvali da ima čak dva rezervata prirode, Deliblatsku peščaru i jezero Kraljevac, gde se mogu pronaći biljke i životinje čije je poreklo od pre nekoliko vekova.

“Tu su barska kornjača i barska paprat, to je najveća nalazište u Srbiji i datira još iz ledenog doba. Nama je najinteresantija mrguda, jer smo ribolovci, ribica koja je stara više od 25 miliona godina, svi zainteresovani mogu da pročitaju interesantne podatke o njoj. Ona se zadržala ovde u Kraljevcu, a od 2015. godine vršimo konstantni monitoring i upravo smo krenuli u proširenje jezera, jer se ova riba pojavila čak kod brane”, navodi Sarmeš.

U Kraljevcu možete videti i jedan redak prirodni fenomen – plutajuća ostrva koja se pomeraju usled svakog jačeg vetra. Najveće od njih prostire se na 2,5 hektara. Sličan fenomen postoji još samo na Vlasini.

Ovaj rezervat je i stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su neke veoma ugrožene i nalaze se na svetskoj Crvenoj listi, kao stepske vrste glodara – tekunica i slepo kuče čije je stanište na Spasovini.

Mnogi ne znaju da se na obroncima „Deliblatske peščare“ nalazi ovaj rezervat. Sprovođenjem propisanih mera zaštite obezbeđuje se očuvanje reliktnih biljnih zajednica močvarne paprati i barske ive, kao i prirodnih retkosti koje su tu prisutne, kao na primer, tekunica i slepo kuče koje su skoro potpuno nestale na drugim područjima.

Da bi se očuvala plivajuća ostrva vodotoka Kraljevac i vodena okna koja predstavljaju odgovarajuće stanište faune riba i migratornih vrsta ptica močvarica, kao i stanište za gnežđenje retkih i ugroženih vrsta ptica vodenih staništa kao što su pčelarice, bregunice, ćubasti gnjurac, patka crnka, eja močvarica, belobrada crna čigra, gak, patke njorke i druge vrste važno je da se ulože dodatni napori ljudi koji žive u ovom delu Banata i da se ne dozvoli ugrožavanje ovih prirodnih specifičnosti koje u Deliblatu postoje.

Studenti Biološkog fakulteta iz Novog Ssada leti dolaze na desetak dana na praksu na Kraljevac, istražuju područje, jer u ovom prirodnom dobru nisu svi segmenti dovoljno istraženi za ovo kratko vreme otkako je proglašen rezervatom.

Ovo izuzetno mirno mesto nalazi se i na turističkoj karti opštine Kovin. Ovde uz posebnu dozvolu može da se peca, a organizuju se i različite manifestacije i kampovi.

Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Kraljevac“ koju je 13. februara 2009. godine donela Vlada Republike Srbije, deo područja Deliblatske peščare, na lokalitetima zvanim Obzovik, Spasovina i Kraljevac, stavljeno je pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode „Kraljevac“ i prirodno dobro od izuzetnog značaja. Na ovom području uspostavljena je zaštita kako bi se očuvale prirodne vrednosti različitih ekosistema tri prostorne celine u okviru dobra: Obzovik (dolina nastala rečnom erozijom), Spasovina (pašnjačka površina na lesnoj terasi) i deo vodotoka Kraljevac.

Pročitajte još:

Kuda na izlet: Bela stena na Dunavu (FOTO)

PANČEVO – Spas od velikih vrućina mnogi Pančevci i Beograđani leti traže na Beloj steni gde se vikendom okupi i više od hiljadu ljudi. Tako je i ovog leta. Posetioci kažu da vole netaknutu prirodu i širinu Dunava na ovom mestu. Plaža je peščana, voda veoma topla, a plićak i do 30 metara što posebno odgovara porodicama sa decom.     Do Bele stene koja je sedam kilometara od Pančeva i Beograda može se stići samo rekom, a plaža je ovih letnjih dana puna jahti, čamaca, skutera i drugih vodenih prevoznih sredstava.     Bela stena je jedno od omiljenijih […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.