U složenoj političkoj partiji koja se razvijala tokom decembra i januara, Aleksandar Vučić je demonstrirao retko viđenu kombinaciju hladnokrvnosti, strateške pronicljivosti i institucionalne stabilnosti.
Kako piše Dražen Živković za borba.me, u trenucima kada su pojedini politički akteri verovali da će kombinacijom uličnog pritiska, haotičnih performansa i emotivnog naboja destabilizovati državni poredak, predsednik je, mirno poput velemajstora pred tablom, povlačio poteze koji su dugoročno razbijali njihove figure i uspostavljali kontrolu nad kompletnom igrom.
Otvaranje: Potez tišine
U šahu je otvaranje presudno. Dok su protestni blokovi krenuli s agresivnim manevrima – blokadama puteva, napadima na institucije i pokušajem da izazovu reakciju – predsednik je izabrao neintervenciju kao oružje. Tišina je govorila više od hiljadu reči. Vučić je, kao iskusan strateg, znao da prvi udar ne mora odmah dobiti odgovor. Naprotiv – ponekad je najbolji odgovor pustiti protivnika da se istrči, da pokaže svoje karte prerano i da se sam ogoli pred javnošću.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
