SRBIJA – Kod čak 40 odsto građana Srbije uvećao se nivo stresa u poslednje dve i po godine, od izbijanja pandemije korona virusa, kod trećine je došlo do pogoršanja fizičkog zdravlja, dok je gotovo svaki četvrti stanovnik naše zemlje rekao da sada više brine o zdravlju, pokazalo je evropsko istraživanje kompanije Štada, koje je obuhvatilo i Srbiju.
Rezultate “Zdravstvenog izveštaja 2022”, koji se bavi posledicama pandemije virusa korona i efektima na mentalno zdravlje, kvalitet sna, prati navike u ishrani i prevenciji zdravlja, na konferenciji u Berlinu su predstavili generalni direktor ŠTADA grupe Peter Goldšmit, te koordinatori istraživanja Magali Gins i Filip Velt.
Tako je 40 odsto ispitanika iz Srbije reklo da se njihov nivo stresa “jako uvećao” u poslednje dve i po godine, što je iznad globalnog proseka koji iznosi 37 odsto.
Takođe, do pogoršanja fizičkog zdravlja došlo je kod trećine građana Srbije, a 23 odsto kaže da sada mnogo više brinu o zdravlju nego ranije.
Generalni direktor ŠTADA grupe Peter Goldšmit kaže za Tanjug da je alarmantan procenat takozvanog „sagorevanja“, ali i generalno povećanje broja građana koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Zato poručuje da je važno da se stvori zdravo okruženje, a jedan od ciljeva Zdravstvenog izveštaja Štade i jeste, kaze, da se svima poruči da nije tabu razgovarati o problemima u vezi sa mentalnim zdravljem.
“Da, Ako se ne osećamo dobro, ako ne možemo da spavamo i normalno funkcionišemo, o tome razgovaramo sa nama najbližim osobama. To je dobar početak”, rekao je Goldšmit.
U izveštaju se navodi i da čak 58 odsto Srba ističe dobro mentalno zdravlje, što je za nijansu iznad globalnog proseka od 57 odsto, dok su najbolju ocenu svog mentalnog zdravlja dali Švajcarci – 72 i Francuzi – 68 odsto.
Goldšmit ocenjuje da je potrebno nastaviti sa dobrom praksom kada je reč o kampanjama koje se bave podizanjem svesti o značaju mentalnog zdravlja i predstavljati ih, pre svega, putem medija, ali ukazuje i na to da treba i političari da govore o tome.
“Zabrinut sam, jer kao pojedinci treba da težimo tome da u životu budemo rasterećeni i srećni, a mi u izveštaju vidimo velike razlike u procentima u različitim zemljama. To je globalni problem, ali moramo i kao pojedinci, i u svojoj zajednici, da težimo ka tome da nam bude bolje“, ocenjuje on.
Dodaje da povećan broj građana koji ispoljavaju simptome sagorevanja i problema sa mentalnim zdravljem ne može da se poveže samo sa jednim faktorom, te da nije to samo zbog kovida niti zbog trenutne političke krize.
“Moramo da se postaramo za to da nema socijalne izolacije. Ako nema društvene interakcije, ako su ljudi predugo sami i nemaju sa kime da razgovaraju, oni će više i brinuti i te brige nositi u sebi. Moramo da izlazimo, da razgovaramo sa onima kojima verujemo. To je najvažnije, a ja se nadam da su ljudi toga sve svesniji i da ćemo 2023. u izveštaju imati bolje brojke”, rekao je Goldšmit.
Ono što je takođe bilo u fokusu Zdravstvenog izveštaja 2022 je korišćenje interneta u svrhu zdravlja.
Na pitanje u izveštaju da li mogu da zamisle da ih izabrani lekar leči putem veb kamere ili interneta u slučaju lakše bolesti, ili kontrola hroničnih bolesti, čak 63 odsto građana Srbije odgovorilo je potvrdno, dok 37 odsto to ne bi želelo.
Najspremniji da prihvate taj model komunikacije su Portugalci – 86 odsto i Španci – 76 odsto, dok suprotno tome, čak 53 odsto Belgijanaca ne prihvata takav vid lečenja.
Goldšmit ističe da važnu ulogu u očuvanju ne samo mentalnog, već ukupnog zdravlja stanovništva, upravo ima i digitalizacija, zbog čega se mora raditi na edukaciji stanovništva o tome šta sve internet nudi kada je reč o zdravlju.
“To nisu samo informacije, već i onlajn razgovori sa lekarima i farmaceutima, takođe sada mogu i lekovi da se kupuju onlajn. Postoje brojne aplikacije koje mogu da pomognu u rešavanju problema nedostatka sna. Ljudi treba da shvate šta im se sve nudi kako bi očuvali svoje zdravlje“, ukazao je Goldšmit.
Iako se očekuje da mlađi ljudi budu otvoreniji prema “online” svetu kada je zdravlje u pitanju, ipak, rezultati pokazuju da stariji u većem procentu koriste internet u te svrhe, a to se, prema njegovim rečima jednim delom može objasniti time da su mladi manje bolesni nego stariji ljudi.
Kako broj građana pozitivnih na virus korona raste, Goldšmit kaže da je najvažnije osvrnuti se na ono što je od početka pandemije do danas naučeno, šta je loše urađeno i koja su iskustva stečena kako bi se na vreme reagovalo i time sprečili novi talasi.
“Mislim da još nije alarmantna situacija, ali treba da budemo u pripravnosti, takođe, moramo da obezbedimo jednako lečenje i za non kovid pacijente koji su u velikoj meri bili zanemareni prethodne dve i po godine”, zaključio je Godšmit.
Već devetu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada organizuje ispitivanje javnog mnenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju, a ovogodišnje istraživanje je obuhvatilo više od 30.000 ispitanika, starosti između 18 i 99 godina.
Ovogodišnjim istraživanjem je obuhvaćeno 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
