Srbija je već godinama regionalni lider u proizvodnji i plasmanu poljoprivrednih proizvoda. I dok su neke tradicionalne kulture i dalje uglavnom zastupljene, u Srbiji se sve češće gaje one koje se tako ne mogu nazvati.
Proizvodnja povrća u Srbiji je značajno unapređena poslednjih godina, posebno širenjem savremenih sistema gajenja u plastenicima kojih trenutno ima blizu 2.500 hektara. Tako je gajenje krastavaca trenutno najisplativija proizvodnja u srpskoj poljoprivredi. Za rast kornišonima je potrebno što više sunčeve svetlosti, ali su zbog suše ove godine sazreli zahvaljujući sistemima za navodnjavanje.
Porodica Mišković iz Kikinde se krastavcem bavi tri godine, a ove godine u berbi su ostvarili čak dvanaest kilograma ploda po kvadratu, što je odličan rod, prenosi RTS.
– Ove godine su temperature bile u značajnom porastu i bilo je perioda kada je i sam sistem za navodnjavanje radio po pet-šest sati dnevno, ali je bilo veoma teško održavati pogon na ovim toplotnim talasima – objašnjava Dunja Mišković, proizvođač kornišona iz Kikinde.
Proizvodnja povrća u Srbiji zauzima oko 90 hiljada hektara. Srbija je prošle godine izvezla blizu 130 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 180 miliona evra.
Sve više prostora zauzimaju plastenici, na račun proizvodnje pod otvorenim nebom. Prednost ovakvog uzgoja kornišona je što ne zahteva velike površine pod zasadima, a otkup je zagarantovan.
– To je stvaranje velikog prihoda na maloj površini. To je to – naglašava Dragan Vukobrat, poljoprivrednik iz Kikinde.
U čačanskom kraju više od 400 domaćinstava imaće sigurne prihode zahvaljujući krastavcima, dok se u nekim vranjskim selima kornišoni uzgajaju više od tri decenije. Berba traje nedeljama, ali se povremeno angažovanje radnika isplati.
– Prvi razred je 135 dinara, drugi 90, treći 30 dinara. S tim što imamo primedbu da je mala razlika između prve i druge klase, dok je velika razlika od druge do treće, što nije u redu – kaže Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.
Na imanju Dušana Đorđevića kod Vranja povrće se gaji u petnaestak plastenika na ukupno sedam hiljada kvadrata. Zimnica se kupuje, pa je plasman robe zagarantovan.
– Nekada je bilo na otvorenom polju, a sada je u zaštićenom prostoru. To je sigurnije i ima mnogo ulaganja. Imamo zagarantovan otkup – objašnjava Dušan Đorđević, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.
