Iznenađujuća količina plastičnog zagađenja u okeanu može završiti na zanemarenom mestu: skeletu živih korala.
Oko 20.000 metričkih tona sićušnih fragmenata zvanih mikroplastika može biti uskladišteno u koralnim skeletima širom sveta svake godine, kaže ekolog – Džesika Rajhert, sa Univerziteta Justus Liebig u Gisenu, Nemačka. To predstavlja skoro 3 procenta mikroplastike za koju se procenjuje da se nalazi u plitkim, tropskim vodama gde korali uspevaju.
Korali su primećeni kako jedu ili na neki drugi način ugrađuju mikroplastiku u svoja tela. Ali naučnici ne znaju koliko otpada “preuzimaju” globalno. Tako su Rajhert i njene kolege, u laboratorijskim uslovima izložili korale mikroplastici, da bi na taj način otkrili gde su čestice uskladištene unutar korala i procenili koliko ih je skriveno.
Korali su upotrebili deo smeća ili su im narasli skeleti zbog prisustva čestica. Nakon 18 meseci, većina ostataka unutar korala bila je u njihovim skeletima, a ne u tkivima, izvještavaju istraživači u Global Change Biology.
Nakon prebrojavanja broja zarobljenih čestica, istraživači procenjuju da između skoro 6 milijardi i 7 kvadriliona mikroplastičnih čestica godišnje može biti trajno uskladišteno u koralima širom sveta.
To je prvi put da je živa mikroplastična “sudopera”, odnosno mesto za dugotrajno skladištenje, kvantifikovan, kaže Rajhert.
Naučnici i dalje pokušavaju da saznaju koliko se mikroplastike unosi u okeane. Ali istraživači ne znaju gde sve to završava. Drugi poznati “gutači” mikroplastike, kao što su morski led i sedimenti morskog dna, trebaju bolju kvantifikaciju, a ostali unosioci tog smeća možda još uvek i nisu poznati.
Grebeni se obično nalaze u blizini obala gde zagađeni vodeni putevi mogu da se odvode u more, postavljajući korale u potencijalna mikroplastična žarišta.
– Ne znamo kakve bi posledice ovo “skladištenje” moglo da ima za organizme korala, odnosno za stabilnost i integritet grebena, kaže Rajhert. To bi moglo predstavljati dodatnu pretnju koralnim grebenima širom sveta.
