BEOGRAD – Nova ambasadorka Nemačke u Srbiji, karijerni diplomata Anke Konrad, poručila je da se raduje prilici da u narednim godinama radi na produbljivanju bilateralnih odnosa sa Srbijom, što je, kako je istakla, deo podrške Srbiji na putu ka EU.
Konradova je u intervjuu za današnju Politiku rekla da se Nemačka raduje učešću predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predstojećem samitu Berlinskog procesa početkom novembra.
“Nemačko-srpski odnosi su u mnogobrojnim oblastima bliski i intenzivni. Spremni smo da podržimo Srbiju u sprovođenju predstojećih reformi pravosuđa, koje uključuju preuzimanje pravnih tekovina EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike, a važna tema su i ljudska prava”, naglasila je ambasadorka Konrad.
Na pitanje da li Srbija može da očekuje da u jeku globalne energetske krize dobije finansijsku podršku od Nemačke, ona je odgovorila da Nemačka već aktivno pomaže Srbiji na tom planu.
“Nemačka je najveći bilateralni donator u sferi energetike i nakon 20 godina razvojne saradnje za sobom ima veliki dijapazon projekata, čija vrednost će uskoro dostići tri milijarde evra”, rekla je ambasadorka Konrad.
Ona je poručila da je važno da se sve države koje učestvuju u Berlinskom procesu zalažu za zajednički definisane ciljeve, koji uključuju i saradnju u oblasti snabdevanja energijom i postizanja veće energetske bezbednosti.
“Sa Srbijom delimo spoznaju koliko smo svako za sebe ranjivi. Međutim, želeli bismo da delimo i snagu koja može nastati zajedničkim rešavanjem ovakvih kriznih dešavanja. To važi i za energetsku bezbednost, ali i za sve druge izazove sadašnjosti i budućnosti. Zajedno smo svi jači”, kazala je ambasadorka Anke Konrad.
Govoreći o međunarodnim sankcijama koje su uvedene Rusiji i pritiscima da i Srbija učini to isto, Konradova je rekla da je poziv Srbiji da se priključi sankcijama EU zapravo elemenat daljeg približavanja EU.
Na pitanje kako je razumela poruku predsednika Vučića na Generalnoj skupštini UN da su mnoge zemlje koje se pozivaju na Povelju UN u slučaju Ukrajine, tu povelju prekršile u slučaju Srbije i da li postoje dvostruki standardi u ovom slučaju, Konradova je odgovorila da su to “dve potpuno različite polazne situacije”.
“Od 24. februara Rusija masovno krši Povelju UN i vodi rat protiv nacije sa više od 40 miliona ljudi koja ni na jedan način nije ugrozila Rusiju. Situacija je 1998. i 1999. godine bila potpuno drugačija. Nedvosmisleno je utvrđeno da je situacija na Kosovu predstavljala ozbiljnu pretnju miru i bezbednosti u regionu, da je praćena užasnom humanitarnom katastrofom i masovnim kršenjima ljudskih prava”, rekla je Konradova.
Kako je navela, međunarodna zajednica je zaključila da su iscrpljena sva raspoloživa sredstva za mirno rešavanje sukoba i sprečavanje humanitarne katastrofe.
Ona je ponovila da NATO “operacija nikada nije bila usmerena protiv stanovništva Srbije”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
