BEOGRAD – U 2021. godini 4.332 žene zatražile su podršku ženskih nevladinih organizacija zbog nasilja u porodice putem SOS telefona, a uspostavljeno je 18.765 kontakata, rečeno je na konferenciji za medije koju je organizovala Mreža „Žene protiv nasilja“ povodom Međunarodnog dana SOS telefona.
Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije iz Beograda rekla je da je broj i žena i usluga koje pružaju organizacije sigurno veći s obzirom da još nema jedinstvene evidencije podataka.
Ona je navela da se obeležavanjem Međunarodnog dana SOS telefona skreće pažnja javnosti i države na to koji resursi leže u SOS telefonima.
– Država ne sme da zaboravi na te resurse koje ima u ženskim organizacijama, kazala je Nikolić pozivajući državu da kao partneri učestvuju u sprečavanju nasilja u porodici.
U okiru Mreže nalazi se 30 organizacija od kojih 24 pružaju usluge SOS telefona, a ostalih šest se bavi podizanjem svesti u javnosti o pogubnosti nasilja.
Organizacije pružaju i niz drugih usluga, kao što su psihološka i pravna podrška, informisanje, upućivanje na institucije, a neke od njih pružaju i pomoć na sudu. Specijalizovane su za rad sa Romkinjama, osobama sa invaliditetom, žrtvama trgovine ljudima.
Koordinatorka Mreže i predstavnica Oaze Sigurnosti iz Kragujevca Mina Mijailović, navodeći da oni polaze od toga da svaka žena ima pravo na život bez nasilja, kao i da je rodno nasilje u porastu od epidemije virusa korona, ukazala je na to državne službe ne uspevaju adekvatno da odgovore na taj problem.
Dodala je da je Srbija napredovala u normativnom smislu, odnosno da ima Zakon koji je dobar, ali primećuje da se propisi ne sprovode u praksi.
Kooordinatorka Mreže i predstavnica Fenomene iz Kraljeva Dragana Veljović ukazala je na to da SOS telefoni služe za podršku i pomoć u različitim teškim stuacijama, najčešće za žene žrtve nasilja, pružanje podrške deci porodica u kojima je nasilje, ali i u sprečavanju suicida.
Navodeći da se Srbija 2000. godine potpisivanjem međunarodnih ugovora obavezala da podržava SOS telefone, Veljović kaže da osim deklarativne podrške i formalno uređenog sistema ništa nije urađeno.
– Mi se borimo da promenimo situaciju, ali država ne prepoznaje naš rad“, kazala je Veljović i navela da je zakonima tek 2020. godine nasilje u našoj zemlji priznato kao društveni problem.
Naglašava i da razgovori na SOS telefonu nisu terapijski, odnosno da postoje granice onoga šta mogu učiniti za nečiji život.
– Nismo tu da dajemo savete, tu smo da ih saslušamo, pružimo podršku, verujemo, da damo informacije kome mogu da se obrate, kazala je Veljović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
