Jedna pošiljka krastavaca iz Srbije nedavno je zaustavljena na hrvatskoj granici. Tokom rutinske analize, kako tvrde, u tom povrću pronađen je zabranjeni pesticid hlorpirifos. Ova informacija objavljena je i preko evropskog Sistema za brzo uzbunjivanje na nebezbednu hranu (RASFF).
Prema objavi od 8. oktobra, poljoprivredni proizvodi poreklom iz naše zemlje označeni su kao potencijalno rizični. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede Srbije kažu da je uzorak krastavca iz ove pošiljke, prema analizama domaće fitosanitarne inspekcije, bio usaglašen sa važećim domaćim propisima.
Ta pošiljka krastavaca se do prošlog petka još nalazila u Hrvatskoj i nije bila vraćena u našu zemlju. U Ministarstvu objašnjavaju da je po dobijanju informacije o zaustavljanju naših krastavaca utvrđeno da je fitosanitarna inspekcija uredno kontrolisala tu pošiljku u predizvoznom postupku.
Rezultati analize pokazali su da je ova pošiljka krastavaca bila usaglašena sa važećim propisima Republike Srbije. Izdat je fitosanitarni sertifikat za izvoz – ističu nadležni. Međutim, kada je stigla notifikacija, preduzete su i dodatne analize kontrolnog uzorka, koji su uzeti prilikom prethodnog pregleda pošiljke.
– Ovi uzorci dodatno su analizirani u Direkciji nacionalne referentne laboratorije i potvrđeno je isto. Rezultati su pokazali da nije bilo odstupanja od zakonskih normi – naglašavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
Dok u regionu bruje o neispravnom srpskom krastavcu, ostaje nejasno šta se zapravo dogodilo i zbog čega se rezultati analiza dve države ne podudaraju. Hrvatski mediji iskoristili su priliku da navedu da su u poslednjih godinu i po dana ostaci ovog preparata pronađeni u suvim vrganjima na nemačkom tržištu, a poreklom iz naše zemlje, breskvama iz Srbije zaustavljenim na hrvatskoj granici, a potom i šljivama u kojima je detektovan ovaj sporni pesticid.
Hlorpirifos u Srbiji je zabranjen još 2021. godine uz mogućnost korišćenja narednih 17 meseci, što znači da je još polovinom 2022. definitivno izbačen iz primene.
U početku se sporadično zaista događalo da su još neko vreme postojale zalihe u maloprodaji, i da su neki poljoprivrednici iskoristili priliku da ga nabave i upotrebe. Poznavaoci kažu da ga još ima na crnom tržištu, koje postoji i u ovom sektoru, i apeluju na proizvođače da prekinu sa praksom njegovog nelegalnog korišćenja. Nadležni ističu da su proizvođači i izvoznici odgovorni za hranu koju stavljaju u promet i dužni su da znaju koje su njihove obaveze prilikom korišćenja preparata, kao i kakvi su zahtevi tržišta na koje plasiraju svoje proizvode. Od kada je proglašen štetnim za ljudsko zdravlje, ovaj sporni insekticid često je pod lupom inspekcije Evropske unije, posebno ukoliko hrana stiže iz trećih zemalja.
Još od šezdesetih godina hlorpirifos su poljoprivrednici koristili kako bi sprečili insekte da oštete poljoprivredne proizvode i zaštite ih od truljenja. Dominantnu primenu imao je u voćarstvu i ta supstanca nalazila se i u mnogim komercijalnim preparatima koji su se prodavali i u Srbiji. Bio je efikasna zaštita za više od 50 useva od velikog broja štetočina. Širok spektar delovanja, ali još više to što je preparat bio relativno jeftin i sada u pojedinačnim slučajevima može biti motiv proizvođačima da ga zloupotrebe. Istovremeno, noviji koji se koriste za iste namene često nisu toliko delotvorni, a i značajno su skuplji. Iz istih razloga proizvođači posežu i za kontroverznim glifosatom za suzbijanje korova.
