Kao što Grci, Egipćani ili nordijski narodi imaju svoju mitologiju i mitološka bića, isti slučaj je i sa Srbima, samo je domaća mitologija prilično nepoznata u odnosu na ove prethodno pomenute. Koliko znate o njoj?
U prethodnom tekstu govorili smo o Mori, Besu, Todorcima, Karakondžulama i Drekavcima, a ovog puta osvrnućemo se na neke još manje poznate, ali i neke čiji nazivi se u narodu koriste, a mnogi možda ne znaju šta ti nazivi predstavljaju.
Najpre, ko su i šta su Babice?
Svi znamo ko su babice u porodilištu, međutim, u srpskoj mitologiji babice su potpuno druga stvar. To su, prema predanjima, najčešće stare i ružne žene, gotovo nevidljive, obučene u crninu.
One napadaju porodilju i novorođenče u prvi 40 dana od rođenja, a to čine noću. Veruje se da detetu i majci mogu doneti bolest, a ponekad čak i smrt.
Zaštite od babica su brojne, a najpopularnija je vezivanje crvenog končića, običaj koji je i danas naširoko popularan. Ipak, najpre se konac vezivao oko vrata, dok je danas češće da se on veže oko bebine noge.
Akrap ili Akrep, reč mnogima poznatija kao uvreda
Na srpskom Akrap, a na turskom Akrep (škorpija), nekima je poznat jedan, a nekima drugi oblik ove reči.
Ovo biće iz mitologije Južnih Slovena predstavlja se kao ružno, mršavo čovekoliko biće koje boravi u mraku i noću plaši ljude. Neka svedočenja kažu da je u pitanju žensko biće, takođe ružno, koje je povezano sa đavolom i čini zlo narodu.
Zato i ne čudi što je ta reč od davnina korišćena da uvredi nečiji izgled, a može se naći i u kletvama.
Šta su Nekrštenci?
U pitanju je biće iz mitologije Starih Slovena nazvano Nav, dok se kod Srba ista stvorenja nazivaju Nekrštenci. Mnogi ih mešaju i sa babicama, neki misle da su to ista bića, dok neki smatraju da su razlike velike i očigledne.
Neki tvrde da Nekrštenci nastaju od mrtvorođene, ili dece koja su umrla pre krštenja, dok neki tvrde da su Nekrštenci stvorenja koja napadaju nekrštenu decu.
Kao i ostala bića, javljaju se samo noću, često kao ptice, a umesto ptičije glave imaju dečiju glavu, ponekad sa kapom.
I dok mogu napadati decu i porodilje, misli se da napadaju i stoku, preciznije, oduzimaju mleko stoci koja se muze, te se povezuje da dojilje i stoku napadaju zbog mleka.
Ko su Čume?
Čuma, a ponegde pod nazivom Kuga, predstavlja upravo kugu, tešku i zaraznu bolest, ali posmatranu kao pojavu koju donosi demon, a ne kao medicinski objašnjivo oboljenje.
U pitanju je starica, baba, raščupane kose i buljavih urokljivih očiju, ponekad i sa četiri umesto dva oka. Čuma u kuću dolazi kroz dimnjak, a mogla je da ubije ili zarazi žrtvu na više načina. Nekad bi to bilo strelom iz lonca koji nosi, nekad dodirom, a nekad samo svojim urokljivim pogledom.
Takođe, ukoliko neoprani sudovi ostanu da prenoće, Čuma ih zagrebe svojim noktima i tako ih zatruje. Danas se taj izraz u nekim krajevima Srbije koristi kao izraz za stipsu, ciciju ili nekoga ko je škrt.
Aveti ili Avetinje?
Avet svoje korene vuče iz turskog (afet) ili arapskog jezika (hijalet). Na turskom bi to značilo čudo ili nesreća, dok na arapskom predstavlja priviđenje.
Avet, Avetinja ili Avetot u srpskoj, a i mitologiji Južnih Slovena predstavlja duha koji se pojavljuje, naravno, noću.
Na nekim područjima je to starac sa dugom belom bradom i krupnim očima, a negde je to čovek sa isušenim licem sa belim plaštom. Negde je, ipak, u pitanju crni slepi miš. Kao i mnoge utvare iz srpske mitologije može se sresti između Božića i Bogojavljenja, a takođe, kao i mnoga bića, naziv za ovu postao je deo uvreda i kleveta našeg naroda.
U prethodnom tekstu možete pročitati više o Mori, Besu, Todorcima, Karakondžulama i Drekavcima, a biće još govora o srpskoj mitologiji, najpre o Psoglavu, Ali, Bukvocu, Zduhaću (Stuhać), Bauku i drugima.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
