Koliko voća treba jesti zimi

Nutricionista upozorava – jedan deo plodova nipošto ne bacajte, piše Lepa i srećna.

Nutricionista Ana Banduka Todorović za Lepa i srećna savetuje koliko voća treba jesti tokom zime i koje voće je najbolje za imunitet.

Tokom zime je veoma važno da organizam redovno snabdevamo velikom količinom vitamina C i flavonoida, koji pomažu da se izborimo sa sezonskim infekcijama. U tome nam je voće od najveće pomoći.

Nutricionista Ana Banduka Todorović napominje da tokom zimskih meseci akcenat treba da bude na citrusnom voću. “Mandarine, pomorandže i limun treba da nam budu svakodnevno na trpezi. Međutim, izuzetno značajan za imunitet i krvne sudove je nar koji je pun antioksidanasa. Treba ga jesti svakog dana”, kaže Ana.

Prema njenim rečima, nar preporučuju i kardiolozi za čišćenje krvnih sudova. “Koliko god da je zdravo, ni voće – baš kao ni druge namirnice – ne treba jesti u neograničenim količinama”, podseća nutricionistkinja. “Imajte na umu da u njemu ima i šećera. Optimalna mera je 400 gr voća dnevno, izuzev za dijabetičare koji moraju da vode računa o količinama i da biraju kiselije vrste.”

Prema njenim rečima, i za decu važi preporuka od oko 300 do 400 gr voća dnevno. “Važno je da se konzumira kao zaseban obrok i to popodne. Bolje je jesti samo jednu vrstu nego praviti popularne voćne salate, tako se bolje iskoriste dobri sastojci”, kaže Banduka Todorović.

Ona podseća da belu kožicu sa pomorandži nipošto ne treba uklanjati. “U njoj su dijetetska vlaka koja izuzetno povoljno utiču na rad creva, a od zdravlja creva, njihove pokretljivosti i čišćenja zavisi naš imuni sistem.

Pročitajte još:

Menopauza i nega lica: Menja se koža, ali i rutina

Gubitak tonusa, suvoća, bore i hiperpigmentacija samo su neke od vidljivih promena na koži sa kojima se susrećemo usled manjka estrogena. Neumoljivi podaci studija kažu da u prvih pet godina od početka menopauze koža izgubi 30 odsto kolagena, a nakon toga gubitak je procenjen na dva odsto godišnje. Osim toga, smanjuje se elastičnost kože, a povećava njena rastegljivost za oko jedan odsto tokom svake godine, što doprinosi opuštenosti. Da li je onda bitka za lepu i negovanu kožu kao i gustu kosu posle pedesete godine života (a za neke žene i ranije) unapred izgubljena, pitali smo dr Mariju Stojančić. – Ne bih rekla da je […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.