Umetnost, od drevnih vremena pa sve do danas, predstavlja neizostavan deo ljudske kulture i identiteta. Upravo zbog svoje neprocenjive vrednosti, tržište umetničkih dela predstavlja jedno od najdinamičnijih i najintrigantnijih segmenata globalne ekonomije.
Tržište umetničkih dela – vrednost i funkcionisanje
Prema podacima specijalizovane platforme za prikupljanje podataka Statista iz 2023. godine, vrednost globalnog tržišta umetničkih dela procenjuje se na neverovatnih 65 mlrd USD.
Ovo tržište karakteriše visok stepen neizvesnosti i subjektivnosti u proceni vrednosti umetničkih dela, što dovodi do čestih fluktuacija cena i promena trendova.
Glavni igrači na ovom tržištu su aukcijske kuće poput Sotheby’s, Christie’s i Phillips, galerije, privatni kolekcionari, investitori i umetnici.
Ko su ključni akteri?
Najveći deo trgovine umetničkim delima odvija se među privatnim kolekcionarima, koji često investiraju velike sume novca u očuvanje i širenje svojih kolekcija. Aukcijske kuće, kao centralni posrednici, takođe igraju ključnu ulogu u promociji i prodaji umetničkih dela, organizujući prestižne aukcije širom sveta. Galerije su takođe važan deo lanca distribucije, predstavljajući umetnike i promovišući njihova dela putem izložbi i događaja.
Tokom perioda koronavirusa, zbog otkazivanja aukcija i promocija, trgovci umetničkim delima, sajmovi i aukcijske kuće ojačali su svoja digitalna odeljenja, što je izazvalo povećanje globalne onlajn prodaje tržišta umetnosti i antikviteta. U 2023, vrednost onlajn umetničkih transakcija iznosila je skoro 12 mlrd USD. dolara, što je znatno iznad nivoa pre pandemije.
Geografski centri trgovine
“Tržište umetničkih dela je sada globalno i prisutan je međunarodni konsenzus o tome šta čini dobru umetnost”. Ovo su reči Larija Gagosijana, jednog od najuspešnijih trgovaca umetninama u svetu. Čovek koji je (za klijenta) kupio čuvenu sliku Endija Vorhola “Shot Sage Blue Marilyn” za rekordnih 195 mil USD, zna da dolazi do promena.
Ipak, iako se trgovina umetničkim delima odvija širom sveta, nekoliko zemalja se izdvaja kao ključni centri ove industrije. Tradicionalno, Pariz, London i Njujork su bili epicentri umetničkog sveta, sa velikim brojem galerija, muzeja i aukcijskih kuća.
Međutim, poslednjih godina, značajan rast tržišta umetničkih dela beleže i gradovi poput Pekinga, Hong Konga i Singapura. Ovi gradovi postaju sve privlačniji kako zbog rastućeg bogatstva u regionu, tako i zbog sve veće zainteresovanosti lokalnih kolekcionara i investitora za umetnost.
Pročitajte još:
Državna "cloud" infrastruktura nova prilika za posao - Kako se koristi u Srbiji?
Osnivač kompanije Oracle-a Lari Elison, koji je danas predsednik i glavni tehnološki direktor, vidi novu priliku za kompanije kada je biznis u pitanju. To više nisu druge kompanije, već države. Kako primećuje, nacionalne i državne vladine aplikacije pokreću se na platformama kao što je Oracle Cloud Infrastructure u mnogo većoj meri nego ranije. – Razgovaramo o osvajanju poslova sa kompanijama. Po prvi put počinjemo da osvajamo poslove za zemlje. Imamo nekoliko zemalja u kojima pregovaramo – rekao je Elison. Svaka vlada suvereni “oblak” Velike tehnološke kompanije koje se bore za velike vladine ugovore u cloud-u nisu ništa novo. Microsoft i […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
