Smrt najstarije osobe na svetu koja je imala 118 godina ponovno je pokrenula raspravu koja deli naučnike vekovima – postoji li granica do koje zdrav čovek može da živi?
Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Randon, starica iz Španije Marija Branijas Morera koja ima 115 godina nosi titulu najstarije osobe na svetu, po Ginisovoj knjizi rekorda.
Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Lui Lekler, poznat kao grof De Buson, smatrao je da bi zdrav čovek mogao maksimalno da doživi stotu.
Od tada su napredak u medicini i bolji uslovi života pomerili tu granicu nekoliko decenija.
Nova prekretnica postavljena je 1995. kada je Francuskinja Žan Kalmon proslavila 120. rođendan.
Ona je umrla dve godine kasnije sa 122 godine starosti. I dalje je zvanično smatraju najdugovječnijom osobom koja je ikada živela.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, 2021. je u svetu bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Deceniju ranije stogodišnjaka je bilo 353.000.
Očekuje se da će se broj stogodišnjaka u narednih deset godina više nego udvostručiti, smatra agencija Statisti.
Grof De Bufon takođe bi se iznenadio povećanjem broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj raste 80-ih godina prošlog veka.
Prirodna granica 115?
Dakle, koliko čovek može da doživi? Naučnici se ne slažu oko toga, a neki smatraju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.
Genetičari su 2016. godine u časopisu „Nature“ objavili da nije bilo poboljšanja u životnom veku ljudi od kasnih 1990-ih.
Analizirajući globalne demografske podatke utvrdili su da se maksimalna životna dob smanjila od smrti Kalmon, iako u svetu živi više starijih.
„Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina”, rekao je francuski demograf Žan-Mari Robin za AFP.
„Ali tu hipotezu delom osporavaju mnogi demografi”, rekao je Robin, stručnjak za stogodišnjake pri medicinskom istraživačkom institutu INSERM.
Godine 2018. istraživanjem je utvrđeno da se stopa smrtnosti, iako raste sa životnom dobi, smanjuje posle 85 godina života.
Oko dobi od 107 godina, stopa smrtnosti doseže vrhunac od 50 do 60 odsto po godini.
„Po toj teoriji, ako imate 12 ljudi u dobi od 110 godina, šestoro će doživeti 111, troje 112 i tako dalje”, rekao je Robin.
Igra brojki
Ali što je više starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veći su izgledi da ih nekoliko doživi rekordnu starost.
Ako imate 100 superstogodišnjaka „pola će doživeti 111 godina, a četvrtina 112 godina”, rekao je Robin.
Robin i njegov tim će ove godine objaviti istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste posle dobi od 105 godina.
Znači li to da postoji granica dugog života? Robin ne želi da ide tako daleko.
„Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo-pomalo zdravlje najstarijih će se poboljšati”, rekao je.
Drugi stručnjaci takođe su oprezni u pogledu prognoza.
„Za sada ne postoji definitivan odgovor”, rekla je Frans Mesl, demografkinja pri Francuskom institutu za demografska istraživanja (INED).
„Čak i ako ih je više, broj ljudi koji dožive jako duboku starost i dalje je prilično mali i mi još ne možemo izneti značajnu statističku procenu”, rekla je.
I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogla bi uskoro promeniti sve što znamo o smrti.
Erik Bulanžer, francuski lekar koji se specijalizovao za starije, rekao je da bi „genetička manipulacija” mogla da omogući da neki ljudi dožive 140 ili čak 150 godina.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
