NOVI SAD – Danas je u gradu teško pronaći dobrog majstora, pre svega zato što ih nema previše na tržištu. Majstori, odnosno zanatlije koji trebaju za održavanje kuće, od električara, vodoinstalatera, molera, tesara, do zidara su u deficitu.
Statistika pokazuje da je u Srbiji, ali i u ostalom delu Evrope, majstora premalo, a da se njihov rad naplaćuje mnogo više nego ranije. Zbog čega je to tako pitali smo novosadskog majstora Zorana Cvjetićanina koji je u ovom poslu preko 20 godina, a on nam je otkrio cenu izlaska majstora na teren i šta je ono što je najveći problem u novosadskim stambenim jedinicama.
1. Za koje probleme Novosađani najčešće zovu i šta se najčešće kvari?
„Najčešće se u novosadskim domovima kvare umivaonici, kade, utičnice.“
2. Koji majstori najviše nedostaju u Novom Sadu i da li je izlazak na teren često sanacija već neke druge opravke?
„U najvećoj meri nedostaju električari i vodoinstalateri, ali pored toga i moleri i majstori gipsari. Ja uglavnom i idem i rešavam probleme drugih majstora, odnosno popravljam za drugima. Problem je danas što ima dosta priučenih ili takozvanih „majstora“.
U ovom poslu je najvažnije da majstori budu čestiti, odnosno da ispadnu fer i naplate u skladu sa svojim znanjem. Ukoliko to ne umeju, trebaju jednostavno da kažu da ne mogu da urade posao.
Čest je slučaj da majstori prihvate posao, urade ga traljavo i ta popravka traje dok „majstori ne odu“. Problematika je manjak kvalitetnih majstora, a sve više onih priučenih, od haus majstora do majstora sa jutjuba.“
3. Da li Novosađani znaju popraviti elementrane stvari ili zovu za svaku sitnicu?
„Da, iz mesta iz koga dolazim, pored Novog Sada, se to ne dešava. Za neke elementarne stvari svaka kuća ima nekog ko to zna da uradi – brata, oca, dedu, strica, komšiju, dok ovde u gradu to nije slučaj. Primetio sam da ljudi zovu za najbanalnije stvari, od lepljenja lajsne na parketu do menjanja sijalica..
Ljudi uglavnom zbog brzine života ne žele da se bave time i da uče te stvari. Lakše im je da pozovu da neko drugi reši problem – njihovo je samo da plate.“
4. Koliko intervencija možete uraditi tokom dana i šta sve ulazi u cenu naplate?
„Nije svaki dan isti, jedan dan imaš 3 do 4 intervencije, a nekad nema nekoliko dana posla. Nema pravila. U proseku imamo 2 do 3 intervenicije dnevno. Cena izlaska na intervenciju i ustanovljavanje problema iznosi oko 2000 dinara.
Ukupna cena opet zavisi i od proizvođača dela koji se menja, npr. plovak za vodokotlić se kreće u rasponu cene od 800 do 1500 dinara. U cenu se uračuna i gorivo, traženje i plaćanje parkinga, odlazak po deo, zamena, tako da intervencija od 2-3 sata mog vremena, sa kupovinom zamenskog dela i montažom, izađe, za neke najčešće kvarove za koje ljudi zovu, oko 4000 do 5000 dinara.“
5. Koji su uglavnom najskuplji kvarovi?
„U kupatilu su najskuplji radovi, npr. pukne vam cev i vi morate da razbijete pločice, štemate zid, menjate cev, mora da se suši, i to iziskuje rad od više dana. Zatu su cene tih radova i najskuplje, do nekoliko stotina evra.“
6. Da li ima dovoljno posla u Novom Sadu za majstore, svi pričaju da je to deficitarno zanimanje pa da li je to tako i na terenu?
„Kako kaže ona izreka: Za onog ko želi da radi – uvek ima posla. Onaj ko je korektan i pošten majstor, za njega će uvek biti posla. Majstora ima, manje je iskusnih majstora, a dosta priučenih i mlađih pa to dođe na isto – da pravih majstora fali.“
7. Koja je poruka za mlade koji žele da počnu da se bave majstorskim zanatom i da uče zanat?
„Od ovog posla može da se živi. A ako se taj posao obavlja dobro – nema zime. Savet je za mlađe majstore, ako nemaju dovoljno znanja, da naplate i manju cenu, dok ne izuče zanat. Treba da ulažu u sebe, da idu na edukacije, ulažu u alat, da idu prvo da rade sa majstorom, da ih on postepeno pušta da neke stvari urade sami, naravno uz kontrolu i nadgledavanje. Tako će najlakše „skinuti zanat“.“
„I ne treba biti biti u zabludi, ne može se zanat naučiti od jednog dana rada i tri dana sedenja.“
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
