U susretu prvoj polufinalnoj večeri muzičkog takmičenja Evrosong za ovogodišnju najbolju pesmu, spekulacije o mogućoj pobedi ovogodišnjih takmičara uveliko traju, i kladionice, kao i kritičari širom Evrope, daju svoje prognoze o pobedniku. Međutim, istorijski gledano, koliko zaista ova kultna evropska manifestacija ispunjava svoju svrhu, a koliko je nameće globalna politika?
Pozadina stvaranja – projekat Evrosong
Muzičko takmičenje za pesmu Evrovizije kao ideja rađa se 1955. godine po uzoru na omanje muzičke festivale u Evropi, prevashodno na muzički festival u Sanremu. Ne odmah imajući sadržaj kakav mi danas poznajemo, Evrosong je nastao kao projekat javnih servisa Evropske radio-difuzne unije (ERU) koja je osnovana šest godina pre održavanja muzičkog takmičenja Evrosong.
I Evropska radio-difuzna unija i Evrosong nastali su inicijativom vodećih evropskih zemalja, sa razlikom da je ERU odmah po formiranju uključila 23 zemlje u uniju, dok je Evrosong kao projekat ERU, po formiranju uključivao samo zemlje osnivače Evrosonga – Holandiju, Švajcarsku, Belgiju, Nemačku, Francusku, Luksemburg i Italiju. Sledeće godine, 1957., ovoj tada omanjoj evropskoj muzičkoj manifestaciji pridošle su još tri zemlje, članice ERU, Velika Britanija, Danska i Austrija. Nakon toga, broj učesnika u takmičenju za najbolju pesmu Evrope samo se širio, pod uslovom da je svaka nova država – učesnik, već član Evropske radio-difuzne unije.
Osnivanje različitih zajedničkih formata u okviru istog “evropskog krova” – zemalja Evrope, misao je koja je svoje glavna ostvarenja doživela nakon Drugog Svetskog rata. Četrdesetih godina 20. veka pomno su se razmatrale ideje o prisjedinjavanju zemalja na Evropskom tlu putem otvorene ekonomije među članicama, različitih platofrmi i manifestacija koje bi jednu zajedničku ideju mogle sprovoditi u svim zemljama Unije. Tako se rodio Savet Evrope 1949. godine, Evropska zajednica za ugalj i čelik 1952., Evropska ekonomska zajednica 1957., Evropska zajednica za atomsku energiju 1958. i krajnja instanca Evropska Unija 1992. godine.
Šta je cilj i gde je tu Evrosong?
Za razliku od prethodno navedenih organizacija, Evrosong kao manifestacija zabavnog karaktera treba da takmičare, baš kao i gledaoce okupi oko najveće muzičke manifestacije u svetu sa ciljem muzičko-nacionalnog promovisanja. Pesma Evrosonga treba da istakne pojedinca i grupu, kao i državu iz koje dolaze, dok pobednička pesma i njena zemlja postaju domaćini sledećeg Evrosonga.
Prema prvim planovima o osnivanju ovog evropskog takmičanja pa i svih drugih organizacija na tlu Evrope koji su imali za poentu umrežavanje i stvaranje legitimne naddržavne organizacije – Evropske Unije, a u tome i sprovođenje vodećih posleratnih ciljeva pedesetih godina 20. veka – zbilažavanje članica i zemalja Evrope, kao i njihova odbrana i bezbednosna politika, objašnjava karakter i stvaranje ovakvog programa takmičenja. Međutim, politika vođena zajedničkim ciljevima evropskih zemalja može da deluje i preko svojih organizacija i institucija i da, i time, pošalje određenu političku poruku.
Postavlja se pitanje, da li je onda Evrosong, obzirom na njegovo osnivanje i to što je direktan projekat zemalja, kasnije definisane kao zemlje EU, čisto koncept zabavnog i kulturnog karaktera ili je pak i politički obojen?
Kontekst pobedničke pesme na takmičenju Evrosong
Tradicija takmičenja za pesmu Evrosonga duga je sada već 66 godina. Za tih 66 godina održavanja ove manifestacije, brojni muzički talenti su otkriveni, ponajviše još ukoliko su i pobedničke pesme. Izbor za pobedničku pesmu dobija se rangiranjem izvođača po broju bodova. Bodovi se dobijaju glasovima publike i žirija iz svake od zemalja učesnica. Do sada u praksi su pobedu odnele većinu od država učesnica.
Posledica politizacije ovog takmičenja često se ispoljava upravo u izboru pobedničke pesme. Nije sporno, ali se mistifikuje uzročno-posledični odnos između određenog izbora za pobedničku pesmu i globalnog dešavanja. Problemska situacija ove manifestacije je sada postala i reputacija koja prati ovo takmičenje, odnosno da je izbor za najbolju pesmu Evrosonga poput “nekakvog umirivanja” za stradalnike. Primer takvih dešavanja jeste pobeda muzičke grupe Riva 1989. godine koja je predstavljala tadašnju SFRJ. Predviđanje raspada i dodela titule pobednika na takmičenju za najbolju pesmu Evrovizije trebala je da umiri brojne narode tadašnje SFRJ.
Čin glasanja za pobedničku pesmu često je okrakterisan kao politički čin. Unapred shematizovano i uigrano, gotovo se može predvideti koja država će dobiti maksimalni broj bodova i time se stiče utisak da je glasanje zapravo glasanje o državama, a ne o pesmama.
U novijoj istoriji Evrosong je pokazao tendenciju da ideje koje treba evropeizovati, takođe mogu lakše sprovesti kroz ovaj tip takmičenja. Primer za to je pobeda austrijskog izvođača Tomasa Nuvirta poznatog kao Končita Vurst 2014. godine.
Ovih dana, pred samo takmičenje, a usled dešavanja u Ukrajini, svetska mantra je opklada na Ukrajinu za pobedničku pesmu ovogodišnjeg takmičenja. I ako je zapadni svet, već udelio Ukrajini pobedu 2016. godine sa narativom koji bi ovu priču zaokružio, nemoguće je doneti zaključak koji bi sa sigurnošću potvrdio da će Ukrajina odneti pobedu na ovogodišnjem takmičenju, kao ni to da je ova manifestacija politizovana.
Ono što ovu manifestaciju nužno sputava, a negde je i oblikuje, pored toga što je odličan koncept zabavnog programa za učesnike i gledaoce, jeste matrica ponašanja koja je ipak neodvojena od njene matične postojbine – evropske organizacije. Premda bi takmičenje za pesmu Evrovizije trebalo biti isključivo muzičkog i neutralnog karaktera, povremeno strujanje i odstupanje sa neutralnog terena postaje vidljivije usled političkih dešavanja.
Do konačnog suda, ipak bi trebalo sačekati finalno veče i proglašenje ovogodišnjeg pobednika Evrosonga.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
