Koliko je Evropljanima važna dobrobit životinja?

Dobrobit životinja je od suštinskog značaja za Evropljane, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja Evrobarometra.

Evropska komisija radi na poboljšanju dobrobiti životinja više od 40 godina, progresivno poboljšavajući živote životinja i usvajajući standarde dobrobiti u zakonodavstvu.

Velika većina Evropljana (84%) smatra da bi dobrobit uzgajanih životinja trebalo da bude bolja u njihovim zemljama nego što je sada. Sličan broj (83%) podržava ograničavanje vremena transporta životinja. Skoro tri četvrtine ispitanika (74%) podržava bolju zaštitu dobrobiti kućnih ljubimaca u svojoj zemlji, pokazuje anketa Evrobarometra.

Preko 90% Evropljana smatra da bi poljoprivredna i uzgojna praksa trebalo da zadovolje osnovne etičke zahteve. To uključuje pružanje životinjama dovoljno prostora, dovoljno hrane i vode, okruženje prilagođeno njihovim potrebama (blato, slama itd.) i osiguravanje pravilnog rukovanja. Istraživanje je takođe pokazalo visok nivo brige za dobrobit životinja u klanicama.

Tri četvrtine ispitanika smatra da je praksa ubijanja muških pilića po rođenju neprihvatljiva, dok je velika većina bila za zabranu sečenja određenih delova tela životinja (repova, ušiju, kljunova itd.) osim ako je to neophodno i uz anesteziju. Što se tiče uzgoja krzna, više od polovine ispitanih (57%) smatra da bi to trebalo strogo zabraniti u EU, dok blizu trećine (32%) smatra da bi trebalo da se održava samo pod poboljšanim uslovima blagostanja.

Kada je reč o uvozu hrane iz zemalja koje nisu članice EU, 84% Evropljana veruje da bi se trenutna situacija dobrobiti životinja trebalo promeniti, bilo primenom pravila EU o dobrobiti životinja na uvoz hrane ili označavanjem hrane prema standardima koji se primenjuju.

Uprkos intervjuima koji su obavljeni u martu 2023. godine, kada su cene hrane već bile veoma visoke zbog inflacije, 60% ispitanika je navelo da bi bili spremni da plate više za proizvode dobijene iz poljoprivrednih sistema pogodnih za dobrobit životinja. Otprilike četvrtina (26%) bi bila spremna da plati do 5% više za hranu koja je pogodna za dobrobit životinja.

Specijalni Evrobarometar (533) sproveden je od 2. do 26. marta 2023. Intervjuisano je ukupno 26.376 ispitanika, iz 27 država članica EU i iz različitih društvenih i demografskih grupa. Korišćena metodologija bili su intervjui licem u lice u domovima ljudi ili na njihovom kućnom pragu, na nacionalnom jeziku, osim za Maltu, Češku, Dansku i Finsku, gde su neki intervjui vođeni korišćenjem kompjuterski potpomognutog video intervjua.

Pročitajte još:

Vlada Srbije usvojila izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi

BEOGRAD – Izmene i dopune Predloga zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju usvojene su na sednici Vlade, čime se povećava maksimalna površina obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20 na 100 hektara za koje može da se ostvari pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju. Takođe, ovim izmenama Zakona povećan je minimalni iznos premije za mleko sa deset na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 na 12.000 dinara. Usvojene izmene Predloga zakona predviđaju i mogućnost da lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu, prijavi nadležnom […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.