Svakodnevno se za organizaciju protesta izdvaja najmanje milion dolara! Odakle?
Studentski protesti koji već mesecima urušavaju prosvetni sistem, sve su više oruđe u rukama političkih aktera i stranih interesa, a manje kao iskreni izraz studentskih težnji za pravednijim obrazovanjem.
Plenum Rudarsko-geološkog fakulteta doneo je odluku da za blokadere treba kupiti ni manje ni više nego brojači za novac!
Predlog da se kupi sef je odbijen,ali je zato predlog da se kupi brojač para usvojen!
„Pazite sada ljudi, plenum rudarsko-geološkog fakulteta usvaja predlog za kupovinu brojača para, ali odbija predlog za kupovinu sefa. Dakle, odbijaju kupovinu sefa kako bi privilegovani plenumaši mogli da kradu“ – pišu na društvenoj mreži „Iks“.
Ko finansira rušenje države kroz studentke blokade?
Predstavljajući se kao redovni studenti univerziteta širom Srbije, mnogi od njih već su članovi opozicionih stranaka ili nevladinih organizacija.
Ono što vezuje ova dva pojma je zajednički cilj – rušenje Srbije! Poznato je da blokade na fakultetima organizuje nekolicina dobro plaćenih propalih studenata od strane NVO i opozicije.
Oni su, pokazaće se, povezani sa stranim organizacijama i fondovima, koji sponzorišu takozvane obojene revolucije širom sveta, Fondom za otvoreno društvo Džordža Soroša, američkom Nacionalnom zadužbinom za demokratiju (NED), Rokfeler fondacijom, nekoliko fondova iz Nemačke i drigih zemalja.
Finansiranje i pozadina
U centru pažnje nedavnih protesta u Srbiji su figure poput Mile Pajić, Radomira Lazovića, Pavla Cicvarića, kao i grupa „Stav“. Ovi aktivisti su poznati po dramatičnim performansima i sukobima sa snagama reda, a njihove aktivnosti obuhvataju i simbolične gestove poput „krvavih ruku“ koji su usvojeni iz praksi grupa poput CodePink.
Mila Pajić, istaknuta u organizovanju blokada i protesta, naročito je u žiži javnosti zbog preuzimanja Ahenske mirovne nagrade u ime Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koju finansira Fond za otvoreno društvo, poznat po povezanosti sa Sorošom.
Emilija Milenković, s druge strane, je povezana sa CRTA-om, organizacijom koja prima sredstva od Rokfeler fondacije, USAID-a, NED-a, kao i britanske ambasade u Beogradu i nekoliko nemačkih fondova. Ove veze ukazuju na značajne spoljne izvore finansiranja.
Pored Pajić i Milenkovićeve, Ivan Bjelić i Nikola Ristić su takođe ključne figure u studentskim protestima. Bjelić, koji otvoreno izjavljuje da nije student, već aktivista, uključen je u rad Krovne organizacije mladih Srbije i koordinira aktivnosti organizacije „Forca Požega“.
Krovna organizacija mladih Srbije, finansirana od nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju i DW Akademije, služi kao razvojni centar za nove generacije aktivista. Uloga Nikole Ristića u ovom kontekstu posebno je vidljiva kroz njegov rad na YouTube kanalu „Hiljadu zato“, koji finansiraju iste ove institucije.
Ova mreža finansiranja i organizacija ukazuje na složenu strukturu podrške protestima u Srbiji, pri čemu domaći aktivisti dobijaju značajnu podršku od međunarodnih donatora, što potencijalno usmerava i oblikuje njihove aktivnosti i ciljeve.
Milioni utrošeni na blokadu Srbije
Najnovije analize i izveštaji govore da se svakodnevno za organizaciju protesta izdvaja najmanje milion dolara. Stručnjaci tvrde da takav nivo finansiranja ukazuje na učešće i koordinaciju sa značajnim spoljnopolitičkim faktorima. „Svako tako događanje košta. Ko plaća, taj i diriguje“, komentarisao je jedan od analitičara.
Nisu samo resursi spoljni. Unutrašnja politička scena, koju predvodi opozicija, takođe igra značajnu ulogu. Posebno se ističe Dragan Đilas, lider opozicije, koji se, po svemu sudeći, pojavljuje kao organizator ovih događaja. Đilas je, po izvorima bliskim opoziciji, ponovo pronašao način da svoj politički uticaj pretvori u direktnu akciju, koristeći omladinu i studentske organizacije kao paravan za svoje ambicije.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanja Starović, izjavio je da se „radi o jasnoj politizaciji situacije, gde se pokušava izazvati paraliza vitalnih društvenih sistema sve u cilju promene vlasti bez izbora“. Ovakav razvoj situacije postavlja pitanje da li je ugroženo osnovno pravo studenata na obrazovanje i mirno izražavanje njihovih stavova.
Šta je krajnji cilj ove, kako se čini, dobro isplanirane i finansirane kampanje? Odgovor možda leži u ambicijama onih koji vode proteste, ali i u strateškim planovima država i entiteta koji vide Srbiju kao geopolitički plen. Dok studenti traže svoje navodno pravo na bolje uslove studiranja i života, velika je verovatnoća da njihovi legitimni zahtevi služe kao dimna zavesa za daleko ozbiljnije političke igre.
Posledice pokušaja obojene revolucije biće dalekosežne, ne samo za akademsku zajednicu već i za celokupno društvo u Srbiji. Oči javnosti su uprte u dalji razvoj događaja, sa nadom da će pravi interesi i potrebe studenata na kraju ipak prevagnuti nad političkim igrama koje se odigravaju u pozadini.
Umesto iskrenog izražavanja tuge i solidarnosti, ovi skupovi su pretvoreni u poligon za manipulaciju javnim mnjenjem. Tragedija se koristi kao paravan za političko delovanje, dok se u pozadini vode polemike ne o tome kako pomoći zajednici, već o tome kako podeliti silne sume novca koje stižu iz njima poznatih izvora, koje tako lepo nazivaju „donacije“.
Izvor: 24sedam
