Kojim svetskim državnicima je zabranjen prelet, i zašto

Zabrana preleta šefovima država ili visokim zvaničnicima preko teritorije druge zemlje, iako retka, predstavlja pravno dozvoljenu praksu u međunarodnom pravu. Ova praksa se oslanja na principe suvereniteta nad vazdušnim prostorom, ali može izazvati diplomatske tenzije, naročito kada uključuje šefove država.

Pravni okvir: Suverenitet nad vazdušnim prostorom

Prema članu 1. Čikaške konvencije iz 1944. godine, svaka država ima „potpunu i isključivu suverenost nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije“. Ovo uključuje pravo da se odobri ili odbije prelet bilo kog stranog aviona, uključujući i državne letelice. Član 6. iste konvencije precizira da nijedna redovna međunarodna vazdušna služba ne sme da se obavlja iznad ili u teritoriji neke države bez njenog posebnog odobrenja. Iako su šefovi država zaštićeni međunarodnim pravom, uključujući imunitet i nepovredivost, ove zaštite se ne protežu automatski na pravo preleta bez odobrenja. Države zadržavaju diskreciono pravo da odobre ili odbiju prelet, čak i za najviše državne zvaničnike.

Pre dva dana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zabranjen je prelet preko Litvanije i Letonije na putu ka Moskvi, gde je planirao da prisustvuje proslavi Dana pobede 9. maja. Litvanske vlasti su ovu odluku obrazložile „tehničkom i diplomatskom osetljivošću“ cilja putovanja. Slična zabrana je prvobitno izrečena i premijeru Slovačke Robertu Ficu, ali je Poljska naknadno odobrila njegov prelet nakon što su ispunjene određene formalnosti. Ove zabrane su izazvale kritike iz Rusije, gde su ocenjene kao politički motivisane i usmerene na sprečavanje prisustva stranih lidera na događaju.

Slični slučajevi – zabrana preleta za: Benjamina Netanjahua, Sergeja Lavrova, Eva Moralesa, Narendre Modija…

Početkom maja 2025. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu bio je primoran da otkaže planiranu posetu Azerbejdžanu nakon što je Turska odbila da njegovom avionu dozvoli prelet preko svog vazdušnog prostora. Iako je Netanjahuov kabinet zvanično naveo „zbijeni političko-bezbednosni raspored“ kao razlog otkazivanja, izraelski mediji su izvestili da je stvarni razlog bio turski veto na prelet. Turska je demantovala da je primila bilo kakav zahtev za prelet, ali je istakla da je njen vazdušni prostor zatvoren za izraelske letelice zbog izraelskih vojnih akcija u Gazi.

U junu 2022. godine, Sergej Lavrov je bio primoran da otkaže planiranu posetu Beogradu nakon što su Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija zatvorile svoj vazdušni prostor za njegov avion. Ova odluka je doneta u kontekstu sankcija EU protiv ruskih zvaničnika zbog invazije na Ukrajinu. Lavrov je ovu zabranu okarakterisao kao „nečuvenu“ i optužio NATO i EU za pokušaj izolacije Rusije i ograničavanja spoljnopolitičkih aktivnosti Srbije.

2013. godine, avion predsednika Bolivije Eva Moralesa bio je primoran da sleti u Beč nakon što su Francuska, Španija i Italija zatvorile svoj vazdušni prostor zbog sumnje da se u avionu nalazi Edvard Snouden. Ovaj događaj je izazvao međunarodni skandal i osude iz Latinske Amerike.
2019. godine, Pakistan je odbio da dozvoli prelet avionu indijskog premijera Narendre Modija, navodeći kao razlog „ozbiljna kršenja ljudskih prava“ u Kašmiru. Ova odluka je bila deo šireg diplomatskog spora između dve zemlje.

Diplomatske posledice

Iako međunarodno pravo priznaje suverenitet država nad njihovim vazdušnim prostorom, zabrana preleta šefovima država je retka i često se smatra neprijateljskim činom. Ovakve odluke, iako pravno dozvoljene, mogu imati značajne diplomatske posledice i narušiti međudržavne odnose.

U navedenim slučajevima, zabrane preleta su bile motivisane političkim razlozima i reflektuju složene geopolitičke tenzije. Iako su u skladu sa međunarodnim pravom, ovakve zabrane mogu se tumačiti kao oblik diplomatskog pritiska i izazvati dodatne tenzije u međunarodnim odnosima.

Vazdušni prostor nad Srbijom kontroliše SMATSA (Serbia and Montenegro Air Traffic Services Agency). Ova agencija je zajednička za područje Srbije i Crne Gore, osnovana još pre osamostaljenja Crne Gore. Ove usluge agencija pruža u skladu sa dogovorima između država i međunarodnim avijacijskim telima (ICAO, EUROCONTROL). i ona pokriva:

• 1. vazdušni prostor Srbije

  2. veći deo vazdušnog prostora Crne Gore

  3. deo međunarodnog vazdušnog prostora iznad Jadranskog mora.