Ljudi se ponekad plaše da koriste niskokalorijske zaslađivače, jer nisu sasvim sigurni u njihovu zdravtsvenu bezbednost. Pritom zaboravljaju, a možda i ne znaju, da se oni nalaze u velikom broju namirnica koje svakodnevno konzumiraju
Svi znaju da je po vrućem vremenu teško nositi sladoled od prodavnice do kuće, a da ostane “netaknut”. A ako počnete da ga jedete na ulici, brzo se topi na suncu i tako rizikujete da se uflekate.
Ali, da li znate da postoji sladoled koji se sporije topi?
Studiju koja ovo potvrđuje sproveo nastavnik fizike sa Univerziteta Notingem Trent u Velikoj Britaniji, Edvard Bridžis. On je testirao deset vrsta sladoleda da vidi koja se najsporije topi. Naučnik je reprodukovao letnju temperaturu u svojoj laboratoriji, nakon čega je izmerio konzistenciju, oblik, veličinu i brzinu topljenja sladoleda.
Ispostavilo se da sladoled od čokolade najduže zadržava svoj oblik: zaštićen je tvrdom glazurom, a koja ima višu tačku topljenja od mekog punjenja. Ovaj sladoled može da izdrži temperature iznad 30 stepeni C. Sladoled u kornetu takođe dobro se dobro “drži” – istopiće se na temperaturi od 28 stepeni za otprilike 40 minuta. Najbrže se tope oni oblika valjka i do voća (obično na bazi vode), oni čak jedva “opstaju” na temperaturi od 17 stepeni C.
“Da bi sladoled što duže ostao u optimalnom stanju, nije važna samo temperatura, već i vremenski faktori kao što su vetar i vlaga. Oblik i veličina deserta takođe su važni: što je veći odnos površine i zapremine, brže se toplota iz okoline i ljudskih ruku prenosi na sladoled, što dovodi do njegovog topljenja”, rekao je Edvard Bridžis.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
