Po statistikama, ako rezervišete u avionu jedno od srednjih sedišta u poslednjem redu, mogli bi ste da budete najbezbedniji.
Kada rezervišete sedišta u avionu, sigurno ne razmišljate o bezbednosti i položaju sedišta u hitnim slučajevima. Većina ljudi rezerviše sedišta zbog udobnosti, prostora za noge, ili pogodnosti da brzo stignu do toaleta.
Često putnici koji rezervišu mesta u avionu traže sedišta u prednjem delu, kako bi se brže ukrcali i iskrcali.
Po statistikama, ako rezervišete jedno od srednjih sedišta u poslednjem redu, mogli biste da budete najbezbedniji.
Prema svim istraživanjima putovanje avionom je najbezbedniji način putovanja. Tokom 2019. godine ostvareno je oko 70 miliona letova širom sveta, a zabeleženo je 287 smrtnih slučajeva.
Prema analizi podataka Nacionalnog saveta za bezbednost SAD, šanse za smrt u avionu su jedan prema 205.552, u poređenju sa automobilom gde je taj odnos jedan prema 102.
Kada se ukrcate na komercijalni let, ne treba da brinete o bezbednosti. Sprovedena analitika Tajmsa razmatrala je podatke o avionskim nesrećama u poslednjih 35 godina, a analiza je pokazala da su sedišta u sredini u poslednjem redu aviona imala najnižu stopu smrtnosti: 28 odsto, u poređenju sa 44 odsto za sedišta u srednjem delu aviona koja su do prolaza.
Sve ovo je logično, jer sedenje pored prolaza daje putniku mogućnost da brzo izađe u urgentnim situacijama, ako na toj strani aviona nema požara, jer se u krilima aviona nalazi rezervoar za gorivo.
Zato su srednja sedišta bezbednija od sedišta pored prozora ili prolaza, jer se sa obe strane nalaze ljudi koji mogu biti tampon zona u hitnim situacijama.
Vrste hitnih slučajeva u avionu
Mogućnosti preživljavanja se razlikuju u odnosu na situacije u kojima se avion nađe na svom putu. Ako je u pitanju udar u planinu, male su šanse za preživljavanje gde god da sedite. To ilustruje i tragična avionska nesreća koja se dogodila 1979. godine kada se avion srušio na planinu na Antarktiku.
Sletanje na okean, ili vodu smanjuje šanse putnika za preživljavanje, a primer je let kompanije „Er Frans” iz 2009. godine.
Tehnike sletanja u vodu zahtevaju procenu površinskih uslova vode i pokušaj sletanja između talasa pod normalnim uglom sletanja.
Tokom školovanja, piloti se obučavaju da smanje potencijalni rizik od nevolja u hitnim slučajevima.
Avion je najbezbednije prevozno sredstvo
Jedan od glavnih razloga opominjanja kabinskog osoblja i stalnog podsećanja da držimo pojaseve nije zbog rizika od sudara, već zbog „turbulencije vazduha” koja se može osetiti u bilo kom trenutku na velikim visinama. Upravo ova vremenska pojava može naneti najveću štetu putnicima i avionima.
Proizvođači dizajniraju nove avione sa više kompozitnih materijala koji mogu da podnesu potrese tokom leta. U okviru novog dizajniranja akcenat je na krilima koja nisu kruta i mogu se savijati da apsorbuju ekstremno opterećenje kako bi se sprečilo oštećenje strukture.
Da li tip aviona pravi razliku?
Doduše, postoje određene varijable, kao što je uticaj brzine vazduha, koje mogu neznatno da variraju između različitih tipova aviona. Međutim, fizika leta je manje-više ista u svim avionima.
Generalno, veći avioni će imati više strukturalnog materijala i samim tim više snage da izdrže pritisak na visini. To znači da oni mogu pružiti dodatnu zaštitu u hitnim slučajevima, ali to u velikoj meri zavisi od težine hitnog slučaja.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
