Malo je korporativnih grešaka koje su tako zapanjujuće kao što je Kodak-ova propuštena prilika za prelazak na digitalnu fotografiju. Ovaj strateški neuspeh bio je direktan uzrok Kodakovog višedecenijskog propadanja pošto je digitalna fotografija uništila njegov poslovni model zasnovan na filmu.
Nesposobnost menadžmenta Kodaka da vidi digitalnu fotografiju kao tehnologiju budućnosti, čak i kada su njeni istraživači proširili granice tehnologije, nastaviće se decenijama. Još 2007. Kodakov marketinški video je osetio potrebu da govori da se „Kodak vratio“ i da Kodak „neće više da se igra sa digitalom“.
Niko nije primetio, ali je Kodak potpuno nestao sa scene zbog velike greške. Kodak je, ukratko, nekada bio najveći brend fotoaparata širom sveta. Greška koju su napravili seže nekoliko decenija unazad, tačnije do decembra 1975. godine.
Zaposleni u Kodaku, Stiven Sason, prišao je svojim šefovima da im predstavi neverovatno otkriće digitalnog fotoaparata. Nema više potrebe za filmom.
Sve je mnogo jednostavnije i brže. Nažalost, Kodak je odbio Stevensovu ideju.
U to vreme, Kodak je većinu svog novca zarađivao od prodaje filmova. Stoga im je bilo rizičnije da se upuste u ovu novinu.
Kao rezultat tog poniženja, Stiven se obratio Soniju, koji je u to vreme bio najveći konkurent Kodaksu. Soni je prihvatio ideju i lansirao digitalnu kameru, preplavivši tržište.
Postepeno, Kodak je počeo da nestaje sve do 19. januara 2012, kada je zvanično podneo zahtev za bankrot.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
