Oni su sinonim za ljubav i blagostanje.
U Rusiji se od davnina na dan 8.jul praznuju blagoverni Petar i Fevronija Muromski – pokrovitelji supružničke ljubavi i porodične sreće. Istorija beskrajne ljubavi i odanosti Petra i Fevronije postala je poznata svetu zahvaljujući srednjovekovnoj ruskoj književnosti o Petru i Fevroniji Muromskim. Gornji dom ruskog parlamenta je 2008. godine prazniku je dodelio status Sveruskog državnog praznika i definisao njegov simbol: belu radu.
Pre sedamsto godina je u Ruskoj zemlji živeo u gradu Muromu mladi knez Petar. Njegov otac je upravljao Muromskom zemljom, a kada je on umro, njegovo mesto je zauzeo stariji Petrov brat Pavle. Blagočestiv i krotak je bio mladi knez Petar i u svemu se pokoravao svom starijem bratu. Ali Petra je zadesila veoma teška bolest, i mladi knez je dugo patio, dok se najzad nije pojavila izbaviteljka od bolesti.
U istoj Muromskoj zemlji je živeo siromašni pčelar koji je imao ćerku, lepu devojku Fevroniju; po celoj okolini je bila poznata po svom umu. I eto ona htede da pomogne knezu u njegovoj nesreći, te dok je lečila kneza Petra, ona mu se dopade i on po onome šta je govorila i po njenim postupcima vide kakva je to pametna i dobra devojka.
Dopala mu se Fevronija i zbog svoje lepote. “Neću naći bolju devojku u celoj oblasti!” – odluči knez i obeća da će se oženiti njome, ali kada je ozdravio, poče da se razmišlja o tome da nije valjano da se knez ženi običnom devojkom i skoro da je bio napustio svoje obećanje, kad se opet razboli. Fevronija ga opet izleči. Razume Petar da treba da ispuni svoje obećanje, da ga Sam Bog kažnjava zbog kršenja obećanja, i oženi se Fevronijom.
Kada je umro stariji Petrov brat, on je morao da upravlja Muromskom zemljom, a Fevronija, pčelareva kći postade kneginja cele oblasti.
Nije se to dopadalo znamenitim bojarima što kneginja nije iz čuvenog roda, a njihove žene, plemkinje bojarinje, ne htedoše ni da čuju: kako da se, zaboga, one, žene iz znamenitih porodica, poklone njoj, prostoj seljanki! I počeli su da kleveću Fevroniju pred Petrom: htedoše da ih razdvoje. Ali knez je sa Fevronijom živeo u miru i slozi; koliko god da su se bojari trudili da ih posvađaju, ništa nisu uspeli.
Ovi bojari su imali veliku vlast i dešavalo se da su upravljali i samim kneževima kako su hteli. Tako je bilo i ovde – došli su kod kneza Petra i rekli mu: “Ili se razvedi od Fevronije i pošalji je u manastir, a ti se oženi devojkom iz znamenitog roda, ili i sam idi iz Muroma, a mi ćemo da tražimo drugog kneza, a da za kneginju imamo ženu iz prostog naroda nećemo!”
Nije bilo lako Petru da ostavi kneževsku vlast, ali on je čvrsto pamtio zapovest Gospodnju o braku: “što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja… ko otpusti ženu svoju… i oženi se drugom, čini preljubu” (Matej. 19, 6, 9). Tako je odgovorio bojarima: “Mene je Sam Bog spojio sa Fevronijom, ne valja sad da ljudi raskidaju naš savez. Ako ne želite kneginju, onda vam ni ja bez nje nisam knez, pa mi smo – jedno telo, jedna duša!”
I morade Petar da ostavi Murom i živi u progonstvu. Ubrzo su Petar i Fevronija saznali šta je siromaštvo. Ponekad bi mračne misli dolazile u glavu Petru: “Eto zbog žene sam ostao i bez vlasti, i bez bogatstva, i bez kneževske titule…” – pomišljao je. A pametna žena koja ga je volela tešila ga je stalno nežnim rečima: “Ne žalosti se, kneže! Pa Gospod je milostiv: neće nas ostaviti u bedi i progonstvu”.
Posle završetka svojih dnevnih poslova knez bi se prihvatao čitanja Reči Božje, a kneginja rukodelja ili bi slušala kneza. Tako su se oni zajedno učili volji Božjoj i trudili se da je u svemu izvršavaju, izbegavali su gordost i nepravednu zaradu, poštovali duhovna lica i monahe, uvek im pomagali; provodili su čist, celomudren život u suzdržavanju. I tako poživeše do duboke starosti, ne ljuteći se jedno na drugo, i nešto pre smrti primiše monaštvo. Knez je tada dobio ime David, a kneginja Jefrosinija.
Jednom je prepodobna i blažena Fevronija vezla likove svetih na vozduhu za saborni hram Prečiste Bogorodice. Blaženi Petar je poslao kod nje da joj kažu da mu je došlo vreme da ide Gospodu. Želeći da završi vozduh, ona ga zamoli da malo sačeka. Triput je pozivao on, i treći put se blažena zaustavi, zabode iglu u vozduh, obavi oko nje konac i posla sluge da kažu blaženom Petru da i ona umire s njim. I pomolivši se oboje predaše svete duše svoje u ruke Božje 25. dana meseca juna.
Posle prestavljenja prepodobnih, ljudi nisu smeli da ih sahrane u sanduku koji su oni sami pripremili za sebe jer su postali monasi i nije valjalo da ih stavljaju u isti kovčeg. Telo prepodobnog Davida položiše u gradsku crkvu Presvete Bogorodice, a telo blažene Jefrosinije u prigradskom Krestovozdviženskom hramu.
U sabornom hramu Presvete Bogorodice je ostao prazan njihov sanduk. Sledećeg jutra su oba nova kovčega bila prazna, a tela svetih su nađena da zajedno leže u istom sanduku. Još jednom su pokušali da ih razdvoje, ali isto se ponovilo. Posle toga više nisu smeli da diraju njihova tela i sahranili su ih pored gradske saborne crkve Rođenja Presvete Bogorodice, kako su oni sami i zapovedili, – u istom sanduku, koji je Bog darovao na prosvećenje i spasenje grada: oni koji pritiču na raku s moštima s verom dobijaju izobilno isceljenja.
Tako obostrana ljubav pobeđuje čak i samu smrt. Gospod Bog je proslavio pravedne supružnike čudesnim isceljenjima, a Crkva ih smatra za svete i svake godine praznuje uspomenu na njih 08. jula. Sada se oni zajedno mole Gospodu za sve supružnike, a naročito za one koji žele mir u porodici.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
