Poljoprivredna inspekcija izvršila je od 1. januara ove godine ukupno 3.090 kontrola u kojima nije pronađeno nijedno fiktivno gazdinstvo, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Biznis.rs.
Inače, ministarstvo je pre desetak dana saopštilo da je poljoprivredna inspekcija u proteklom periodu obavljala intenzivnu kontrolu povodom prijava fiktivnih gazdinstava u Srbiji, kako bi sprečila eventualne zloupotrebe i isplatu subvencija onima kojima po zakonu ne pripadaju. Prema podacima poslednjeg popisa Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava koja hranu proizvode na površini od 3.257.100 hektara.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran rekao je za Biznis.rs da je država donela uredbu kojom pravo na subvencije po hektaru imaju samo vlasnici koji obrađuju poljoprivredno zemljište. On je istakao da država daje u zakup oko 260.000-270.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i da ostaje otvoreno pitanje da li će korisnici ovog zemljišta uspeti da ostvare pravo na subvencije.
Formulacija navedena u Pravilniku o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji navodi na zaključak da pravo na izdvajanja iz državne kase imaju samo veći zakupci, koji zakupljuju velike površine putem javnog nadmetanja, dok je ono uskraćeno malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima.
– Pravo na podsticaje se ne može ostvariti za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je podnosilac zahteva uzeo u zakup, odnosno na korišćenje, osim za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je uzeo u zakup na javnom nadmetanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište – navodi se u pravilniku objavljenom 29. januara 2024. godine.
Komentarišući pitanje subvencija, agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Biznis.rs da je ovo „pogodan teren za korupciju“ i da u zakup državnog zemljišta, pre svega, ulaze veliki igrači.
– Postavlja se najpre pitanje – otkud toliko poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države? Šta to znači? Znači da nismo uradili restituciju koju radimo već 20 godina. Pošto državnim zemljištem upravljaju lokalne samouprave, to je jedno široko polje i za korupcijske radnje. Država to može da iskontroliše, ali ne možemo ni za sve okriviti državu – ocenjuje on i dodaje da „zloupotreba svakako ima“ i da su one „javna tajna“.
– Državno zemljište ne uzimaju sitni i srednji poljoprivrednici, već velike kompanije. Kada vidite kako se one nadmeću na licitacijama, pa do besmisla ode neka cifra za zakup, onda vam je jasno kako se takmiče i jedni drugima pokazuju mišiće. Zna se ko zakupljuje državno zemljište i kada neko dođe na licitaciju on neće uzeti u zakup pet-šest hektara, već 50, 100 ili 500 – napominje Galetin.
Komentarišući deo pravilnika koji se odnosi na državno zemljište, Žarko Galetin kaže da to „očigledno znači da manji poljoprivredni proizvođači nemaju pravo na subvencije, dok velike kompanije imaju“.
Ipak, on smatra da je problem i način zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
– Ovo, sa druge strane, znači da ima davanja državnog zemljišta u zakup i bez javnog nadmetanja. Da li to znači da postoji neposredna pogodba? Ako institut javnog nadmetanja (licitacije) postoji kao takav, zašto nešto ide, a nešto ne ide tim putem – pita se Galetin.
On ističe da Srbija posle dužeg niza godina ima vrlo izdašan i dobar agrarni budžet, ali smatra da neće biti korektno prema onima kojima je novac zaista neophodan ukoliko sredstva budu odlazila na različite mahinacije.
– Za 2025. godinu predviđene su subvencije od 111,4 milijarde dinara, koje će biti obuhvaćene agrarnim budžetom. Predviđeni su i podsticaji koju nisu u okviru budžetskih davanja iz agrarnog budžeta, poput refakcije za gorivo ili tržišnih intervencija, koje će takođe biti u funkciji zaštite poljoprivrednika – ističe Žarko Galetin.
Prema njegovim rečima, prošle godine je u sektoru poljoprivrede bilo 100 milijardi dinara direktnih podsticaja, a agrarni budžet je bio na nivou od 130 milijardi dinara.
– Mi ove godine imamo čak i veća direktna davanja i subvencije u samom agrarnom budžetu, koje već čine više od šest odsto ukupnog budžeta. Na taj način je zadovoljen elementarni kriterijum koji, po Zakonu o poljoprivredi, predviđa da agrarni budžet mora da ima najmanje pet odsto participacije u „velikom“ budžetu – kaže Galetin.
