Od prodavnica, pa do taksija i pijaca – u Srbiji je sve češće pitanje trgovaca: keš ili kartica.
Sanja Nikčević iz Beograda našla se u čudu pre nekoliko godina kada u baru u Švedskoj nije mogla da plati račun gotovinom – lokal je primao samo kartice.
“Navikla sam da u Srbiji svuda može da se plaća gotovinom, a mnoge trafike nemaju opciju da se plati karticom, pa uvek imam keš kod sebe”, kaže ova tridesetšestogodišnjakinja za BBC na srpskom.
Međutim, upravo ta nemogućnost da svuda plaća karticom smeta Bogdanu Stefanoviću iz Beograda, pa je stekao naviku da u novčaniku ima barem nekoliko stotina dinara.
Iako gotovo svaki stanovnik Srbije ima po dve kartice, a osim u prodavnicama i u taksijima od nedavno je ovim sredstvom moguće plaćati i na šest pijaca u Beogradu, ljudi u Srbiji uglavnom plaćaju gotovinom, navode iz Udruženja banaka Srbije (UBS) za BBC na srpskom.
“Građani Srbije su i dalje veoma nepoverljivi kada je u pitanju plaćanje putem platne kartice – skoro 80 odsto transakcija obavlja se u kešu”, kažu iz UBS-a.
Ipak, nedavno istraživanje MasterIndeks Srbija pokazuje da je broj ljudi koji svakodnevno koriste platne kartice u poslednjih godinu dana porastao sa 32 na 38 procenata, kao i da bi ih popusti kod trgovaca podstakli da češće koriste ovaj bezgotovinski način plaćanja.
Platne kartice se najčešće koriste za kupovine u supermarketima (69 odsto ispitanika), prodavnicama odeće i obuće (55 odsto), lokalnim prehrambenim radnjama (49 odsto) i na benzinskim pumpama (43 odsto), rezultati su istraživanja.
Prednost kartice je dostupnost novca u svakom trenutku, navodi Boban Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu.
“Kartice su elegantniji i lakši način plaćanja, ali treba biti oprezan zbog zloupotreba”, kaže profesor za BBC na srpskom.
Sa skoro 11 miliona kartica koje su u opticaju u Srbiji, plaćeno je 106 miliona puta u prva tri meseca 2023. godine, navode iz Narodne banke Srbije.
Pri otvaranju računa u bilo kojoj banci u Srbiji, obavezna kartica koja se dobija je DinaKard, a u zavisnosti od banke, dobijaju se i druge platne ili kreditne kartice, sa ili bez nadoknade.
Međutim, ono što trgovce odbija od uvođenja takozvanih POS terminala, uređaja koji omogućavaju plaćanje karticom, jeste upravo naknada za korišćenje.
Ona može da iznosi i do tri odsto od transakcije, a uređena je Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.
Plaćanje karticom je jedan od sedam načina plaćanja koje prepoznaje Zakon o platnim uslugama.
Dok u Srbiji još više veruju plaćanju gotovinom, u susednoj Crnoj Gori više se plaća karticama, saopštili su iz Centralne banke Crne Gore za podgorički dnevni list Dan.
Sličan trend je i u regionu i svetu, a u Sjedinjenim Američkim Državama više od 90 odsto stanovnika plaća na ovaj način, sudeći prema dostupnim podacima koje prenosi američki poslovni magazin Forbs.
Šta kažu trgovci i ugostitelji?
U prva tri meseca 2023. godine u Srbiji je 106 miliona puta račun plaćen karticom, a u 2022. to je učinjeno 390 miliona puta, podaci su NBS.
Sve se više plaća karticama, kako u prodavnicama, tako i putem interneta, navode iz centralne banke Srbije.
Taj trend vidi i Mladen Đokić, koji je POS terminal uveo kada je pre dve godine otvorio prodavnicu kafe.
Kaže da skoro trećina gostiju plaća karticama.
“Kako sam već radio u sličnom lancu prodavnica pre nego što sam otvorio sopstveni lokal, video sam da dosta ljudi plaća karticom, pa sam shvatio da će mi prihod biti manji ako nemam uređaj”, kaže Đokić.
Ovaj ugostitelj ističe da nema razlike u godinama kada je reč o plaćanju karticama.
“Jedna starija gospođa kupuje svakodnevno kafu kod mene i od početka plaća karticama”, kaže on.
Dodaje da većina stranaca plaća piće na ovaj način.
Iako mu plaćanje karticom oduzima do tri odsto od računa na ime naknade za korišćenje terminala, Mladen Đokić kaže da bi ga koštalo mnogo više da ga ne poseduje.
“Dođu ljudi koji nemaju keš, pa kad pitaju da li može karticom i čuju negativni odgovor – okrenu se i odu.”
Trgovci koji nemaju mogućnost plaćanja karticama kažu da im se taj način ne isplati, a kako kartice nisu obavezan način plaćanja, odlučili su se da ne uvode POS terminale.
Od nedavno je moguće plaćati karticama i na pojedinim tezgama na šest beogradskih pijaca.
Prodavci koji su uveli ovaj način plaćanja kažu da im je povećan promet, ali da ljudi koji dolaze na pijace i dalje vole da plaćaju gotovinom.
Međutim, potrebno je da prodavci imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili registrovanu radnju kako bi mogli da prijave za ovaj program, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.
Šta kažu kupci?
“Kada plaćam karticom, imam bolji pregled koliko sam novca potrošio i na kojim mestima”, kaže tridesetdvogodišnji Bogdan Stefanović dok plaća kafu prislanjajući telefon na POS terminal.
Neke banke su omogućile da putem aplikacija takozvanih digitalnih novčanika, korisnici njihovih usluga ubace karticu u telefon i da posebnim sistemom NFC plaćaju na terminalima prislanjajući mobilni uređaj umesto platne kartice.
Kako honorare dobija u gotovini, Sanja Nikčević nema naviku da plaća karticama.
“Bilo bi komplikovano da idem u banku i uplaćujem na tekući račun, pa da plaćam karticom – ovako imam gotovinu, pa ponesem nešto više nego što mi je potrebno. Za svaki slučaj.”
Međutim, strah od gubljenja novčanika je jedan od razloga zbog čega Stefanović kaže da plaćanje karticom ima prednost.
“Tako imate sav novac na računu, a bolje je platiti naknadu za novo izdavanje kartice, nego da se pozdravite sa svim parama koje imate.”
Istorijski put platne kartice
- Postoje od 1950-ih godina, kada je biznismen Frenk Meknamara osnovao Dajners klab kard, prvu platnu karticu.
- Razlog za osnivanje Dajners kluba bio je taj što Meknamara nije imao dovoljno gotovine da plati račun u restoranu iako je bio bogat.
- U SAD i Velikoj Britaniji kartica se koristi za više od 50 odsto platnih transakcija.
- Jedini domaći brend kartica je DinaKard, a osim nje, u Srbiji su dostupni Master, Viza, Ameriken ekspres.
- Od 2022. godine, DinaKard je sklopila ugovor sa kineskom kompanijom JunionPej, osnovanom 2002. godine, a uskoro se očekuje i prva domaća beskontaktna kartica, kažu u NBS za BBC.
Kako se plaća u regionu i svetu?
Šest puta više se plaća karticama nego gotovinom u Crnoj Gori, saopštili su iz Centralne banke Crne Gore za podgorički list Dan.
Nešto više od tri i po miliona stanovnika Hrvatske poseduje kartice, a ukupan broj ovog sredstva plaćanja je skoro dvostruko veći – 6.920.000 debitnih i 1.802.000 kreditnih kartica, navodi se u izveštaju Hrvatske narodne banke (HNB) o platnim karticama i kartičnim transakcijama iz jula 2022. godine.
U Hrvatskoj je tokom 2021. godine 75 odsto računa plaćeno gotovinom, a 22 karticama, navodi se u izveštaju.
Međutim, prema vrednosti računa, oni veći plaćeni su karticama – skoro 50 odsto, pokazuju podaci HNB.
Povećani broj plaćanja karticom u Hrvatskoj primetan je od početka pandemije korona virusa u martu 2020. godine.
U Bosni i Hercegovini bilo je aktivno 2.333.131 kartica tokom 2022, što je povećanje u odnosu na prethodne godine, navodi se u izveštaju Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBIH) o kartičarstvu iz marta 2023. godine.
Nema dostupnih podataka o razlici u plaćanju karticama i gotovinom u BiH.
U zemljama evro zone gde je valuta evro, ljudi sve više plaćaju karticama, navodi se u izveštaju Evropske centralne banke (ECB) iz jula 2022. godine.
U odnosu na prethodne godine, u 2021. godini primetan je porast broja transakcija karticama, navode iz ECB.
Svega devet odsto stanovnika Sjedinjenih Država koristi keš kao način plaćanja, navodi američki poslovni magazin Forbs.
Saveti za korišćenje platne kartice:
PIN ne treba nositi zajedno sa karticom i ne treba ga otkrivati drugima. Platnu karticu ne treba uručivati drugoj osobi prilikom plaćanja
Prilikom podizanja novca sa bankomata, rukom treba prekriti brojčanik kod unosa PIN broja
Ako neko izgubi karticu ili je ukradu, odmah o tome treba obavestiti banku koja je izdala karticu. Banka je u obavezi da istog trenutka blokira karticu i na taj način spreči njeno dalje neovlašćeno korišćenje
Ne treba koristiti platne kartice za plaćanje preko interneta ukoliko one nisu namenjene toj svrsi. Većina banaka nudi platne kartice koje su namenjene isključivo za ovu vrstu plaćanja. One su najčešće debitne, što znači da se može potrošiti samo onoliko sredstava koliko u tom trenutku korisnik ima na računu te kartice
Ako neko želi da koristi kreditnu karticu za plaćanje preko interneta, o tome treba obavestiti banku kako bi korisniku dala dodatne sigurnosne kodove koji se koriste za ove transakcije
Treba izbegavati da se broj kartice, račun i lični sigurnosni podaci ostavljaju na nepouzdanim internet stranicama
Šta kažu ekonomisti?
Da se sve više plaća karticama primećuju i ekonomisti.
Jedina zabrinutost jeste sigurnost plaćanja, kaže Boban Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu.
“To, uglavnom, zavisi od korisnika – postoje sigurnosni kodovi koje treba samo on da zna i zato treba biti obazriv”, kaže on.
Prednosti su veće, navodi profesor.
“Mogućnost odloženog plaćanja kada su u pitanju kreditne kartice, lakša i brža kupovina.”
Što se tiče razlike u plaćanju gotovinom i karticom u ekonomskom smislu, Stojanović kaže da ih suštinski nema.
“Jedino što se bankama plaća nadoknada za održavanje kartice, ali to nije neki veliki izdatak.”
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
