Norvežanin je već sada obezbedio mesto u vrhu šahovskog Olimpa. Samo je pitanje da li je već sada na samom vrhu?
Prvo je osvojio meč za titulu prvaka sveta protiv Jana Nepomnijašija, a onda šokirao taj isti svet: Magnus Karlsen je najavio da postoji mogućnost da se neće pojaviti na narednom meču za titulu najboljeg na planeti! Osim ako Turnir kandidata u 2022. godini ne osvoji iranski vunderkind (igra pod zastavom Francuske) Alireza Firudža.
– Bilo mi je jasno protekle godine da ovaj meč protiv Nepa treba da bude i poslednji. Postoji dobra šansa da oni koji očekuju od mene da igram naredni meč budu razočarani – rekao je jasno Karlsen i mnoge ljubitelje šaha ostavio u čudu.
Sve to što se dogodilo dobar je povod da se postavi pitanje: gde je u istoriji šaha mesto Magnusu Karlsenu? Da li se može smatrati najvećim šahistom ikada?
Pre svega važno je reći da Karlsen nije završio sa šahom i da će mnogo toga zavisiti od toga da li će Alireza osvojiti Turnir kandidata. Još jedan od ciljeva koje je Norvežanin postavio je da proba da probije granicu od 2900 ranking poena, a najavio je i da će igrati brzopotezna prvenstva u šahu, kao što je bilo ovo poslednje svetsko prvenstvo u rapidu koje je izgubio zbog pomalo i čudnih kriterijuma takmičenja. Kako je i sam objasnio, mečevi za titulu prvaka sveta u klasičnom šahu mu više ne predstavljaju toliki užitak kao što je to bilo ranije.
Mnogi u izboru za šahovskog “GOAT-a” biraju najčešće između Magnusa Karlsena i Garija Kasparova. Mada, jako je teško meriti učinak sportista iz različitih era i to u celoj priči pravi zabunu. Naravno, nisu samo njih dvojica u užem izboru.
Govoriti o najboljem šahisti u istoriji nije jednostavno. To je kao da birate najboljeg tenisera u istoriji. Prilično subjektivna tema. Norvežani će vam reći da je Magnus Karlsen najbolji šahista koji je postojao, Rusi da je to Gari Kasparov, dok će Amerikanci da se kunu u Bobija Fišera.
Ako pričamo o zanimljivosti samog stila koji su igrači imali tu je neprevaziđen Mihail Miša Talj, ako gledamo uticaj na razvoj šaha velike zasluge pripadaju Višvanatanu Anandu, kao i pionirima kao što su bili Hoze Raul Kapablanka, Emanuel Lasker ili Aleksandar Aljehin.
Ali, objektivno gledano, opšte je shvatanje da se trka oko toga ko je šahovski „GOAT“ svodi na Garija Kasparova i Magnusa Karlsena. S tim što je odmah važno reći da trka traje, odnosno neće biti gotova sve dok Norvežanin ne okači šahovsku tablu o klin. Iako neki već Magnusa zovu najboljim u istoriji. Slično tenisu, najveću prepreku pravi poređenje igrača iz različitih vremenskih era.
Magnus je veliki korak u borbi za istoriju napravio ovog decembra u Dubaiju. Borio se za sačuva titulu “svetskog šampiona” protiv Rusa Jana Nepomnijašija i to je učinio u velikom stilu.
Ovoga puta meč za prvaka sveta igrao se kroz 14 partija u klasičnom vremenskom sistemu, a Magnus je ovoga puta, za razliku od duela protiv Fabijana Karuane, rešio bez odlaska u brzopotezni šah posle gomile remija.
Nepo je igrao riskantno, Magnus je to znao da kazni, pokazao je značajno veću konstantnost, iskorisio greške protivnika i po peti put se okitio titulom najboljeg na svetu. Pritom je njihova partija broj šest ušla u istoriju kao partija sa najviše poteza u istoriji mečeva za titulu prvaka sveta. Trajala je 7 sati i 45 minuta i sadržala je 136 poteza! Za anale!
O Magnusu dovoljno govorida je donedavno bio šampion sveta u klasičnom šahu, prvak sveta u rapid šahu, kao i u blittz šahu. Dva puta je uspeo da drži sve titule u svom vlasništvu, a to nikome do sada nije pošlo za rukom.
Na čelo FIDE liste popeo se 2010. godine. Najveći rejting bio mu je 2882 što je i dalje rekord svih vremena.
Postao je šampion sveta 2013. godine kada je savladao Višvanatana Ananda. Odbranio je titulu protiv istog protivnika godinu dana kasnije, a onda je nadigrao i Sergeja Karjakina (2016), Fabijana Karuanu (2018) i Jana Nepomnijašija (2021).
S obzirom da bi sledeći meč za titulu prvaka sveta trebalo da se odigra krajem 2022. ili početkom 2023. godine, to znači da je već na ivici 10 godina vladavine svetskim šahom. Mada, sada je već veliko pitanje hoće li Norvežanin braniti titulu.
To je svakako jedna od glavnih kategorija u kojoj bi želeo da sustigne Garija Kasparova koji je vladao od 1985. do 2000. godine. Dakle, 15 godina!
UTICAJ KOMPJUTERA I DRUGAČIJE ERE ŠAHA
Sam Gari Kasparov bio je učitelj Karlsenu. To svakako treba uzeti u obzir. Takođe, sam Kasparov je rekao da Magnus ima više informacija o šahu sada nego što je on sam ikada imao. Veliki uticaj na razvoj ovog sporta imaju moćni računari koji su promenili igru. Tako su recimo Karlsen i Nepo igrali veliki broj otvarajućih poteza, a da su ih već unapred znali jer im je računar rekao da je to najbolje. Zato je taj deo postao više igra memorije nego znanja, što se nekima i ne dopada.
Ali, kada je dolazilo do čistog šaha, Magnus je nadigrao Nepa i pokazao da je stabilniji. Što bi rekao Anand, Magnus neće uvek odigrati najbolji potez, ali će uvek odigrati jedan od tri najbolja u svakoj poziciji.
Upravo zbog razvoja računara poput „Stokfiša“, „Alfazira“ i „Lile“, šah je postao drugačiji i jako je teško meriti velemajstore iz različitih era. Na kraju krajeva, čuveni Talj teško da bi mogao da izvede svoje bravure u današnje vreme kada svi vrhunski majstori igraju poput kompjutera i znali bi da kazne njegove „žrtve“ kvaliteta.
Zato, kao i u tenisu i u boksu recimo, odgovor na pitanje „Ko je najbolji u istoriji?“ krije se u svakome od nas. U očima posmatrača.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
