Živimo u vremenu gde društvene mreže i mobilni telefoni zauzimaju ozbiljnu ulogu u životu mladih i studenata i na neki način utiču da oni sve manje čitaju knjige.
Postavlja se pitanje, koliko mladi svoje slobodno vreme koriste kako bi pročitali neku knjigu? Da li studenti osim obaveznog štiva na fakultetima, slobodno vreme koriste kako bi pročitali dobru knjigu?
Ako pogledamo navike mladih, može se zaključiti da oni najviše čitaju tekstove koji su kraćeg sadržaja. Tekstove koji im ne oduzimaju mnogo vremena, a koji su im zanimljivi.
Prema rezultatima statistke iz 2019. godine, od hiljadu mladih ispitanika 18 posto, odnosno jedna petina nije nikada pročitala nijednu knjigu. Navike mladih su se dosta promenile od ekspanzije interneta i i popularnosti koje imaju društvene mreže.
Nove tehnologije, društvene mreže i sve što je savremeno ne mogu da utiču na ljubav prema knjizi. Mi smo ti koji odlučujemo koliko ćemo im se posvetiti.
Svet bi bio mnogo tužno, ali i mnogo ružno mesto kada knjige ne bi postojale. Ernest Hemingvej je davno rekao da nikada nećemo naći odanijeg prijatelja od knjige.
Knjige će vam omogućiti da upoznate sebe i svet oko vas, one opuštaju i oslobađaju vas stresa, učiniće vas pametnijim, atraktivnijim i elokventnijim.
Takođe, knjige vam pružaju veliki broj informacija koje sigurno ne možete naći na internetu ili društvenim mrežama.
Po preporuci samih studenata, odlučili smo da vam predstavimo nekoliko knjiga koje bi svaki student trebalo da pročita.
Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markez
Knjiga se sastoji iz 20 poglavlja bez naslova, u kojima je ispričana istorija sa cikličnom vremenskom strukturom tokom koje se događaji u selu Makondo, kao i u porodici Buendija, stalno ponavljaju. Za ovaj roman Markez je 1982. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Ubiti pticu rugalicu – Harper Li
Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. Harper Li je za ovu knjigu dobio Pulicerovu nagradu 1961. godine.
Gospodar muva – Vilijem Golding
Klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga i govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu. Ovo je strašna i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. godine.
Zbogom oružje – Ernest Hemingvej
Radnja je smeštena na italijanskom frontu tokom Prvog svetskog rata. Napisana je u prvom licu i opisuje doživljaje Frederika Henrija, Amerikanca koji služi kao bolničar u italijanskoj vojsci. Središnji zaplet odigrava se oko ljubavne veze glavnog junaka i Ketrin Barkli.
Beograde, dobro jutro – Duško Radović
Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.
U haosu svakodnevice, izgaranju u ambiciji i trci za znanjem, karijerom i novim prilikama, ova knjiga će vas naterati da malo usporite i podsetiti vas na to kako je biti srećan, spokojan i dobar čovek.
1984 – Džordž Orvel
U suštini, za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz “orvelovsko”, upravo zahvaljujući ovom klasiku svetske književnosti. Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno.
Znakovi pored puta – Ivo Andrić
Neiscrpno vrelo mudrosti, „Znakovi pored puta“ već skoro pola veka omiljeno su štivo mnogih generacija, knjiga koja se sa podjednakim uživanjem može čitati gde god se otvori, riznica najraznolikijih saveta, zapažanja i životnih uvida koje je ovaj pisac upućivao ne samo čitaocima nego i samome sebi.
„Čekajući Godoa“, Semjuel Beket
Ovo je drama koju je napisao Samjuel Beket u kojoj glavni junaci, dva muškarca, Vladimir i Estragon, naizgled beskućnika, čekaju nekoga ili nešto pod nazivom „Godo“.
“Zločin i kazna” – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti. Autor pripoveda priču o Raskoljnikovu (siromašnom studentu) koji za sebe misli da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, ubija babu, za koju smatra da nikome nije potrebna.
Ana Karenjina – Lav Nikolajevič Tolstoj
Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava.
Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
