Klint Istvud je jedan od najpoznatijih glumaca i redatelja u Hollywoodu, poznat po svojim ulogama u vesternima i akcijskim filmovima, kao i po svojem izvanrednom radu iza kamere.
Zanimljivo je čuti da je bio u Novom Sadu! A danas slavi 94. rođendan? To je sjajno! On je definitivno ikona filmske industrije. Jeste li fan njegovih filmova?
Čuvena slika sa tvrđave u kupaćim gaćama naslonjen na zidu Petrovaradinske tvrđave, nastala je davne 1969. kada su snimali ”Kelijeve Heroje”. Film je postao klasik žanra i popularan je među ljubiteljima ratnih filmova i komedija. Tenkovi i nekoliko džipova koji su do skoro bili izloženi i u parku pored muzeja, donirani su sa snimanja Muzeju grada Novog Sada.
Klinton Istvud mlađi rođen je 31. maja 1930. u San Francisku, u porodici Klintona Istvuda starijeg, prodavca obveznica i kasnije izvršnog direktora u kompaniji Georgia-Pacific Corporation, i Rut Vud (rođena Margret Rut Runer), domaćice koja je postala službenica IBM-a. Odrastao je u obližnjem Pijemontu. U školi se Klint interesovao za muziku i mehaniku, ali mu je inače bilo dosadno; ovo je rezultiralo zaostajanjem ocene. Godine 1949, godine kada je rekao da je završio srednju školu, njegovi roditelji i mlađa sestra Jeanne preselili su se u Sijetl. Clint je i sam proveo nekoliko godina na severozapadu Pacifika, operišući drvene bronce u Springfildu, u Oregonu, sa letnjim svirkama čuvajući život u Rentonu, Vašington. Vrativši se u Kaliforniju 1951. godine, odradio je dvogodišnji boravak u vojnom rezervatu Fort Ord, a kasnije se upisao na LA Siti koledž, ali je odustao da bi se bavio glumom.
Istvudov proboj na veliki ekran došao je kao Čovek bez imena u trilogiji odličnih špageti vesterna Serđa Leonea: Za šaku dolara (1964), Za dolar više (1965) i Dobar, loš, zao (1966). Filmovi su se prikazivali isključivo u Italiji tokom godina njihovog autorskog prava, a Enriko Marija Salerno je dao glas Istvudovom liku, da bi konačno dobio američku distribuciju 1967-68. Pošto je poslednji film skupio respektabilne prihode, Istvud (37) je od jedva registrovanog glumca postao tražena roba za samo nekoliko meseci.
Ponovo je uspeh bio prvi vestern kasno rascvetale zvezde napravljen u SAD, Obesite ga bez milosti (1968). To je pratio glavnom ulogom u Šerifu u Njujorku/Šerif u Njujorku (1968) (labava inspiracija za TV seriju Šerif u Njujorku (1970)), pre nego što je svirao drugu guslaju Ričardu Bartonu u epu Orlovo gnezdo iz Drugog svetskog rata. (1968) i Li Marvin u bizarnom mjuziklu Paint Iour Vagon (1969). U Dve mazge za sestru Saru (1970) i Kelijevi junaci (1970), Istvud je naginjao eksperimentalnom pravcu kombinujući žestoku akciju sa neobičnim humorom.
Daleko od reflektora, Istvud je vodio aberantnu egzistenciju, a biograf Patrik Mekgiligan ga opisuje kao lukavog manipulatora medijima. Njegov zamršeni niz partnera i dece je sada donekle činjenično priznat, ali prve tri decenije njegove slavne ličnosti, njegov lični život je bio u strogoj tajnosti, a nekoliko njegovih porodica je izostavljeno iz zvaničnog narativa. Glumac i dan-danas odbija da otkrije tačan broj svojih potomaka. Imao je dugogodišnju vezu sa sličnom zamućenom koleginicom Locke (koja je umrla u 74. godini 2018. godine, iako se tokom celog svog javnog života maskirala da je mlađa), i rodio je najmanje osmoro dece od najmanje šest različitih žena u beskrajnom nizu veza, od kojih su se mnoge preklapale. Međutim, oženio se samo dva puta, a samo troje njegovih potomaka dolazi iz braka.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
