Tunjevina je komercijalno najvrednija riba na svetu. Osim što se koristi kao šnicla, u konzervi za razne salate i priloge, tuna plavoperka je posebno značajna jer se koristi u suši i sašimiju i jedna je od najskupljih na tržištu, a sada joj preti izumiranje.
Naime, kako je otkrila Sara Glaser, jedan od direktora tima za budućnost okeana pri Svetskom fondu za prirodu, visoka vrednost ove posebne tune je zbog njenog prekomernog izlova, sa ogromnom globalnom potražnjom za sušijem koja je ozbiljno iscrpela zalihe ove vrste ribe. U ovoj podvsrti tunjevine postoje tri vrste plavoperajne tune: atlantska, pacifička i južna. Atlantska plavoperaja se hrani u vodama kod obala Severne Amerike, Evrope i Afrike. Mreste se u Meksičkom zalivu i Sredozemnom moru. Pacifička plavoperaja se mresti u zapadnom Tihom okeanu i migrira više od 8.000 kilometara da bi se hranila od obale Kalifornije, a južna plavopera tuna se hrani u umerenim vodama oko Australije i migriraju u vode jugoistočno od Jave da se mreste.
Ali poslednjih godina, populacija plavoperajne tune doživela je neverovatan oporavak nakon što su zemlje uvele održivije ribolovne kvote i suzbile ilegalni ribolov. Međunarodna unija za očuvanje prirode smanjila je ocenu atlantske plavoperajne tune sa „ugrožene” na „najmanje zabrinjavajuće” 2021. godine, a u međuvremenu, pacifička plavoperaja se vratila na nove maksimume, premašivši međunarodne ciljeve deceniju pre roka. Južna plavoperajna tuna je i dalje ugrožena, ali više nije „kritično ugrožena”.
„To je velika priča o uspehu. Uspeli smo da preokrenemo ovaj trend prekomernog izlova i skorog kolapsa zaliha za manje od 20 godina”, kaže Alesandro Buci, menadžer projekta za ribarstvo VVF-a koji je specijalizovan za pecanje tune.
Ali plavoperajna tuna se sada suočava sa još jednim velikim izazovom: klimatskim promenama. Istraživanja pokazuju da je plavoperajna tuna veoma osetljiva na promene temperature, sa malim porastom koji utiče na njihov metabolizam, uzgoj i navike u ishrani. Naučnici upozoravaju da bi ove promene na plavoj tuni mogle da utiču na druge morske divlje životinje, kao i na ribarske zajednice.
Plavoperaja je najveća tuna na svetu, veličine do tri metra. Mogu da žive i do 40 godina i vrhunski su predatori koji love jata riba, uključujući haringe i skuše. Migriraju jako daleko da bi se mrestile, ali njihovo ponašanje sada se menja – kako temperatura okeana raste, plavoperajna tuna se seli u hladnije vode.
„Vidimo kako se plavoperajna tuna hrani u neobičnim područjima, na primer u Severnom moru, oko Skandinavije i Islanda”, kaže Buci.
Takođe postoji zabrinutost zbog uticaja koje će porast temperature imati na mrestilišta.
„Budući da je tako usko ograničeno sa ne toliko cirkulacijom i prevrtanjem kao u većim okeanskim basenima, Sredozemno more će iskusiti mnogo brži i veći uticaj klimatskih promena”, kaže Glaser, prenosi CNN.
