Klimatske promene ozbiljno smanjuju brojnost ptica selica

Klimatske promene menjaju životne uslove na koje smo se adaptirali, a ovo posebno pogađa divlje vrste koje su vekovima evoluirale kako bi se prilagodile svojim prirodnim staništima.

Istraživači sa Koleža za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini u sklopu Univerziteta Ilinois sproveli su istraživanje o uticaju klimatskih promena na ptice, a njihova studija objavljena je u časopisu „Science Direct“.

Analizirajući populaciju ptica između 1980. i 2015. godine zajedno sa klimatskim podacima iz istog vremenskog okvira, istraživači su otkrili umeren pad u ukupnom broju i raznovrsnosti ptica, a veći pad kada je reč o migratornim vrstama i pticama koje su prilagođene za život u određenim ekosistemima.

Koautor studije Lui Čen, docent na Univerzitetu nauke i tehnologije u Hong Kongu, kaže da su obične ptice poput vrapca, koje naseljavaju veliki broj staništa širom Severne Amerike, manje pogođene klimatskim promenama. Prema analizi, populacije opštih vrsta ptica su opale za oko 2,5 odsto tokom perioda od 1980. do 2015. godine.

Endemske vrste, kao što su pegava sova i detlić, su daleko više pogođene klimatkim promenama jer su im neophodni specifični uslovi staništa, pa ih svaka promena okruženja dovodi u veliki rizik. Čen kaže da je promena klime bila odgovorna za oko pet odsto pada populacije između 1980. i 2015. godine, sa gubicima do 16 odsto predviđenim do kraja veka.

Kada je reč o pticama selicama, iako ove vrste imaju mogućnost da se presele na povoljnije lokacije, klimatske promene mogu izmeniti životne uslova na njihovom krajnom odredištu.

– Ove ptice imaju generacijski duge obrasce migracije. Oni će migrirati bez obzira na sve, i ne znaju šta ih čeka na drugom kraju. Možda će im biti prevruće ili suvo – rekla je jedna od autora studije prof. Madhu Kana i dodala da klimatske promene mogu uticati na snabdevanje hranom duž njihove migracione rute.

Evidentno je da klimatske promene imaju značajan negativan uticaj na ptice, pa Kana napominje da to predstavlja razlog više da uložimo ozbiljnije napore da što pre ublažimo klimatsku krizu.

Pročitajte još:

Najveće svetske banke pokušavaju da „operu“ svoju ulogu u uništavanju Amazonije

Pet velikih svetskih banaka „pere“ svoju ulogu u uništavanju šuma u slivu Amazona, i kroz kreiranje raznih ekoloških projekata prikrivaju štetu koju su nanele, pokazuje najnovije istraživanje. Te institucije su navodno finansirale milijarde dolara naftnim i gasnim kompanijama uključenim u projekte koji dugoročno negativno utiču na Amazon, destabilizuju klimu ili uništavaju zemlju i sredstva za život domorodačkih naroda, piše „The Guardian“. Banke tvrde da prate etičke politike koje pomažu u zaštiti netaknutih šuma, žarišta biodiverziteta, autohtonih teritorija i rezervata prirode. Međutim, istraga nezavisnih organizacija pronašla je „geografska i tehnička ograničenja u njihovoj sposobnosti da prate i ostvare ove navedene ciljeve“. […]

Opširnije