Posle srebra na Olimpijskim igrama, još jednom je obradovao našu zemlju
Srbija je zemlja svetskih šampiona, što je još jednom dokazano. Damir Mikec je “upucao” zlato na Svetskom prvenstvu u Egiptu, u disciplini 50 metara malokalibarskim pištoljem.
Mikec je do najsjajnijeg odličja došao u poslednjoj seriji, u koju je ušao izjednačen sa Kinezom Boven Žangom. Trofejni srpski strelac je u odlučujućem momentu upucao 96 krugova, dok je Kinez “pogodio” 93 kruga.
Tim povodom Damir Mikec se javio u emisiju “Kec na jedanaest” na K1 televiziji iz kuće na Novom Beogradu.
Ljudi u Srbiji su postali svesni koliko je Damir Mikec postao veliki sportista u svetu
– Zaista mi prija drugi deo nagrade kada priredim nešto ovako. Sada sam bio u Lidlu i pustili su me preko reda sa rečima “izvolite, šampione”. Fenomenalan je osećaj.Što se tiče takmičenja ceo svet je tu. Svima je cilj ta medalja. Oko 70 učesnika je bilo u toj disciplini. Bilo je emotivno, pogotovo što sam dva dana pre toga sa Zoranom ostao bez finala. To se desilo i sa još jednom disciplinom. Skupio sam svu snagu koju sam mogao za moju omiljenu disciplinu. Koncentracija je bila na visokom nivou, ostao sam sabran do poslednjeg metka, dok sudija ne kaže stop.
– Dobio sam veliki aplauz kada sam završio. Rekli su mi da su me Kinezi “bajali” da pogrešim, a oni su bili drugi. Mora da se radi od nule, od starta, ništa se ne poklanja. Nema niko nikakvu prednost. Pre mesec dana sam bio bronzani na prvenstvu, a šampion Evrope je sada bio 24.. To je neverovatan podatak, ali je tako kada se sklope kockice. Moraš da veruješ u sebe. Jedan dan te hvata panika, drugi si siguran šta treba da radiš, pa pred meč se izgubiš. Tada popričaš malo sa trenerom, čak i sa sportskim psihologom sam bio na vezi. Uspeli smo sve to da preprodimo – ispričao je Damir Mikec u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.
Hrvati bi voleli da je u njihovim redovima, traže ga i Slovenci, ali Damir Mikec ipak nastupa za Srbiju
Ispričao je Damir Mikec u ovoj emisiji i to kako su ga mnoge zemlje sa Balkana želele, ali da je ipak odlučio da brani boje Srbije.
– Sve je to bila jedna zemlja. Rodio sam se 1984. godine u Jugoslaviji. Meni je tata bio vojno lice. Dobio je prekomandu za Split i tamo su se preselili sa mojom braćom, a tamo sam se i ja rodio. Ali morali smo da odemo odatle zbog rata. Mama je iz Sente, otac poreklom iz Slovenije, a rođen je u Makedoniji. Stvarno smo miks. Sa mamine strane baba je Mađarica, a deda Srbin iz Like, pa smo se preselili u Herceg Novi. Zvali su me iz Slovenije, Herceg Novog, Splita… svi su me svojatali – objasnio je ovu situaciju Mikec.
Nije tajna ni da je Mikec oženio svoju koleginicu još pre 12 godina, a na to je i još jednom podsetio.
– Moja žena je iz istog sporta. Tako smo se i upoznali još davne 2005. Godine u SAD. Ona je iz El Salvadora i eto rodila se ljubav. Ona je došla ovde 2010. Godine. Imamo dvoje divne dece.
Za kraj, ono što je oduvek mnoge i interesovalo jeste i pitanje koje se prožima kroz svaku poru sporta, da li se od toga može živeti?
– Od ovog sporta može da se živi, ali rezultati moraju da budu vrhunski. Moraš da budeš vrhunski. Ja sam trenutno svetski broj jedan u mojoj disciplini. Uskoro krećem u Nemačku gde ću nastupati za jedan klub da i tamo uzmem neki deo kolača. Malo je i stresno jer nije klasičan posao. Nemam klasično radno vreme od osam do četiri. Idem na trening i taj trening meni u stvari treba da izrodi neki uspeh. Trening mi je od devet pa do dva, tri. Ako taj trening ne uradim kako treba i ako takmičenje ne prođe kako treba, ja od toga ne mogu da živim. Nekada je malo veći pritisak, nekada malo manji – ispričao je Damir Mikec u emisiji “Kec na jedanaest”.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
