Nemačka kompanija Flender, koja se bavi proizvodnjom mehaničkih i električnih komponenti i koja više od dve decenije u Subotici pravi generatore za vetroelektrane, uskoro bi se mogla naći u kineskom vlasništvu, nezvanično saznaje Bloomberg Adria. Nakon što je godinama poslovao u sklopu Siemensa, Flender je 2020. godine preuzela američka investiciona kompanija Carlyle Group, koja sada razmatra opcije za izlazak iz te investicije. Odluka o prodaji stiže u periodu kada Kinezi sve više polažu na sektor obnovljivih izvora energije (OIE), preteći da dovedu u pitanje konkurentnost evropskih proizvođača.
Kada je pre više od mesec dana objavljeno da u Carlyleu razmišljaju o inicijalnoj javnoj ponudi ili prodaji Flendera, procenjeno je da bi transakcija mogla iznositi između tri i četiri milijarde evra. Poznavaoci prilika rekli su da bi do dogovora moglo da dođe u četvrtom kvartalu 2025, izvestio je Bloomberg, dok je predstavnik Carlylea tada odbio da komentariše navode.
Prema saznanjima Bloomberg Adrije, predstavnici kineskih kompanija poput Goldwind, jednog od najvećih Flenderovih konkurenata na svetskom tržištu posećuju fabriku u Subotici, ali i druge Flenderove pogone. Još je neizvesno ko bi mogao biti konačni kupac Flendera.
Iz Goldwinda, proizvođača vetroturbina sa sedištem u Pekingu, nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi. Reč je o drugom najvećem proizvođaču turbina u Kini i jednom od pet najvećih na svetu. Bloomberg ih je svojevremeno rangirao na prvo mesto liste proizvođača kopnenih vetroturbina. Imaju proizvodne pogone u Kini i Nemačkoj, kao i više desetina podružnica i međunarodnih kancelarija u Australiji, Nemačkoj, Južnoj Africi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Flender je ostao ispod radara domaće javnosti jer su do pre nekoliko godina u slobodnoj zoni „Subotica“ poslovali pod imenom Siemens. Tako su mediji svojevremeno izveštavali da svaku treću vetrenjaču u Evropi pokreće Siemensov vetrogenerator proizveden u Subotici.
„U srpskoj fabrici se prave generatori i za morske i za kopnene vetrenjače, a do pre dve-tri godine to je bila jedna od najvećih fabrika za proizvodnju generatora za vetroelektrane u svetu, dok istovremeno nije poznato da je ijedan vetropark u Srbiji koristio vetrogeneratore napravljene u Subotici – uglavnom su se firme snabdevale od drugih“ kaže izvor našeg portala.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina poslovanje fabrike ne ide tako dobro i smanjen je broj radnika.
Prema zvaničnim podacima, subotički Flender je sa 1.550 zaposlenih u 2021, lane pao na 1.317. Prošlu godinu zaključili su profitom od skoro 130 miliona dinara.
Simens je i posle prodaje biznisa nastavio da sarađuje sa Flenderom i bio je glavni kupac generatora za vetroelektrane, ali prema informacija sagovornika portala Bloomberg Adrije, Simens sve manje kupuje njihove proizvode.
Ko je sve bio vlasnik fabrike u Subotici
Ova fabrika osnovana je 2003. godine, kao Loher Elektro Subotica, koji je u to vreme bio deo grupacije Flender. Dve godine kasnije Siemens je kupio Flender. Subotička fabrika je poslovala u okviru Simensa skoro 15 godina. Flender je 2020. godine preuzela američka investiciona kompanija Carlyle Group.
Inače, sam Flender je osnovan 1899. godine i prema podacima sa njihovog sajta, prave mehaničke i električne pogonske sisteme, uključujući menjače, spojnice i generatore, kao i prenosnike za vetroturbine pod brendom Winergy. Sedište im je u Boholtu, posluju u 33 zemlje i beleže više od dve milijarde evra prometa. Carlyle ih je od Siemensa preuzeo za dve milijarde evra, a transakcija je zvanično završena u prvoj polovini 2021.
Carlyle posluje u domenima privatnog kapitala, alternativnog upravljanja imovinom i finansijskih usluga. Prema podacima godišnjeg izveštaja za 2023, pod upravljanjem su držali imovinu vrednu 426 milijardi dolara.
Osnovani su u Vašingtonu i broje više od 2.300 profesionalaca koji rade u 29 kancelarija na četiri kontinenta.
Bloomberg Adria uputila je pitanja o prodaji kompanijama Carlyle i Flender, ali nismo dobili povratnu informaciju od Flendera, a predstavnik Carlylea u odgovoru mejlom samo je kratko poručio: „Bez komentara“.
Kineski kapital na srpskom tržištu OIE
Kako je Bloomberg Adria već pisala, kineske i evropske firme počele su zajedno da ulažu u projekte OIE u Srbiji, čime se odskače od šire prakse rivalstva i tenzija koju Kina ima u odnosu sa zapadnim privredama.
„U pitanju je trenutno jedinstvena situacija u Srbiji, gde imamo saradnju domaćih, EU i kineskih kompanija na projektima vezanim za OIE, što nije situacija u drugim zemljama. Ta praksa ranije nije bila neuobičajena na globalnom nivou, jer kineske kompanije sarađuju sa svima, ali su političke promene dovele i do promena u ekonomiji i načinima saradnje. Dakle, EU kompanije u Srbiji mogu na ovim projektima da sarađuju sa kineskim partnerima, a kao razlog za saradnju najčešće navode kvalitetnu kinesku opremu i instalaciju, koja je jeftinija u odnosu na druge zemlje“, rekla je viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“ Katarina Zakić.
Kako je navela, vrednost projekata u Srbiji u oblasti OIE na kojima kineske kompanije samostalno rade ili na kojima su jedan od učesnika je oko pet milijardi dolara. „To je samo procena, s obzirom na to da za nekoliko projekata na kojima su angažovani kao partneri nemamo javno dostupne informacije.“
Prema oceni Zakić, može se reći da je kineska strana u proteklim godinama bila više zainteresovana za ulaganja u ovu oblast nego srpska. „Interesantno je da je srpska vlada samo jedan projekat u ovoj oblasti potpisala sa kineskom državnom kompanijom, i to je izgradnja toplodalekovoda Novi Beograd – Obrenovac, koji stoji na čekanju više godina. Da li su razlozi za mali broj kineskih projekata u Srbiji u oblasti OIE tokom proteklih godina bili političke ili ekonomske prirode, ne možemo znati, ali to je de fakto rezultat na državnom nivou.“
