Kinesko tržište nova prilika za rakiju iz Srbije

Srpska rakija se trenutno najviše izvozi u Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku, zatim Crnu Goru, SAD i Australiju, ali se pravi procvat očekuje posle otvaranja novih tržišta.

Potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine otvoren je i put izvozu srpske rakije, domaćeg pića bez kojeg ne može da prođe nijedna proslava, a za neke ni dan, jer se u Srbiji veruje da je čaša rakije dobra za zdravlje.

– Srpska domaća rakija je autentično piće koje je dobro poznato u našem bližem okruženju, ali u zemljama EU malo ko još zna nešto o ovom alkoholnom piću – rekao je potpredsednik Upravnog odbora Unije Proizvođači rakije Srbije, dr Ivan Urošević, i dodaje:

– U Kini je domaća rakija potpuna nepoznanica i zato su potrebne promocije, jer se piće neće prodati samo od sebe, ali moramo ozbiljno da radimo na ulasku na veliko kinesko tržište, gde možemo da plasiramo ne samo rakiju šljivovicu, već i druge voćne rakije – od jabuke, kruške, kajsije i dunje.

Urošević kaže kako je srpska rakija poznata samo na Balkanu i u istočnoj Evropi te da se zato može govoriti o proizvodu koji je potpuno nov na svetskom tržištu. Zato Srbija rakiju može da predstavi i kao vrhunski proizvod, jer se za nju koristi voće, kao najskuplja i najzahtjevnija sirovina u proizvodnji jakih alkoholnih pića.

– U 2021. godini izvezli smo ovo piće u vrednosti od oko šest miliona evra, a već 2022. obim prodaje je bio čak za trećinu veći. Za kratko vreme moguće je proizvesti više od 60 miliona litara, od čega je 70 odsto rakija od šljive, jer Srbija već ima proizvodnju od oko 50 miliona litara alkoholnog pića godišnje. U narednom periodu sadnjom novih zasada voća mogli bismo da imamo 100 miliona litara rakije – rekao je Urošević.

Potpredsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača rakije Srbije ističe da je predstavljanje srpske destilerije na nedavno održanom sajmu „Vinska vizija Otvorenog Balkana” i sajmu „ProWine” u Šangaju bila odlična prilika da se poveća vidljivost rakije među kupcima kao nacionalnog pića, što Srbiju čini autentičnom.

Doduše, kako ističe, skup „Vinska vizija” protekao je sa znatno manje pominjanja i isticanja proizvođača rakije kao učesnika sajamske manifestacije, iako je bilo prisutno više od 50 destilerija, ali je broj posetilaca sajma bio znatno veći nego prošle godine.

Na sajmu u Šangaju bilo je pet destilerija: BB Klekovača iz Bajine Bašte, Gorda iz Gornjeg Milanovca, Simeks iz Subotice, destilerija Zarić iz Kosjerića i Podrum Palić. Među pomenutim izlagačima rakiju izvoze samo BB destilerije Klekovača i Simeks, dok ostali još pokušavaju da se probiju na inostrano tržište.

– U Šangaju je bilo razgovora sa stranim kupcima naše rakije, ali nije bilo ugovora o izvozu. Očekuje se da će to biti ostvareno u narednim mesecima ili do sledećeg sajma. Takođe je potrebno napraviti marketinški plan kako bi rakiju što bolje promovisali i približili kupcima na ogromnom kineskom tržištu – poručuje Urošević.

Pročitajte još:

Veštačka inteligencija će utvrđivati kvalitet rakije

Istraživačko-razvojni Institut za veštačku inteligenciju Srbije radi na „elektronskom nosu“ koji mašini pruža čulo mirisa i time može da pomogne u privredi. Istraživač-pripravnik na Institutu Savo Ičagić kaže da inspiracija postoji u biološkom sistemu kod životinja i ljudi i da se na tome radi poslednjih 50 godina. – Ideja je u tome da se koristi nešto slično onome što postoji u nosu. Zapravo, različiti receptori za različite mirise koje posle mozak obrađuje i stvara percepciju o tome. Slično tome je korišćenje niza gasnih senzora, a svaki od njih ima naklonost ka određenim gasovima. Računar primenom različitih metoda dolazi do percepcije […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.