Tehnologija neće predstavljati problem za buduću primenu veštačke materice, ali pravni i etički problemi bi mogli.
Veštačka materica u kojoj fetusi bezbedno rastu i robotska dadilja koja će ih nadgledati i brinuti o njima? Sve u okvirima mogućnosti, kažu kineski naučnici, u onome što bi mogao biti proboj za budućnost rađanja u zemlji koja se suočava sa najnižom stopom nataliteta u poslednjih nekoliko decenija.
Ali, tek kada zakon dozvoli korišćenje takve tehnologije.
Istraživači iz Sudžoua, kažu da su razvili sistem veštačke inteligencije koji može da prati i brine o embrionima dok rastu u fetuse u veštačkoj materici, piše SCMP.
Ova AI dadilja za sada brine o velikom broju životinjskih embriona, rekli su naučnici u nalazima objavljenim u domaćem časopisu za biomedicinsko inženjerstvo prošlog meseca.
Ali ista tehnologija bi mogla da eliminiše potrebu da žena nosi svoju bebu, omogućavajući fetusu da bezbednije i efikasnije raste van njenog tela, navodi ovaj naučni rad.
Veštačka materica je kontejner u kojem embrioni miša rastu u nizu kockica napunjenih hranljivim tečnostima.
Ranije je proces razvoja svakog embriona morao da se posmatra, dokumentuje i prilagođava ručno – što je intenzivan zadatak koji je postao neodrživ kako se obim istraživanja povećavao.
Robotski sistem ili “AI dadilja” koja je sada stvorena može da prati embrione neverovatno precizno, dok radi non-stop, piše u istraživačkom radu.
AI tehnologija pomaže mašini da otkrije i najmanje znakove promene na embrionima i fino podesi unos ugljen-dioksida ili hranljivih materija.
Sistem može čak i rangirati embrione prema zdravstvenom i razvojnom potencijalu. Kada embrion razvije neki defekt ili umre, mašina upozorava tehničara da ga ukloni iz veštačke materice.
Međutim, sadašnji međunarodni zakoni zabranjuju eksperimentalne studije na ljudskim embrionima starijim od dve nedelje.
Ipak, naučnici tvrde da su istraživanja u kasnijim fazama važna jer “još uvek postoje mnoge nerazjašnjene misterije o fiziologiji tipičnog ljudskog embrionalnog razvoja”.
Tehnologija “ne samo da bi pomogla daljem razumevanju porekla života i embrionalnog razvoja ljudi, već bi takođe obezbedila teorijsku osnovu za rešavanje urođenih mana i drugih velikih problema reproduktivnog zdravlja“, dodaju oni.
Ovo dolazi u trenutku kada se Kina suočava sa naglim padom nataliteta, pri čemu se broj novorođenčadi skoro prepolovio u poslednjih pet godina. Neto rast stanovništva prošle godine bio je najniži u poslednjih šest decenija, prema tamošnjem Nacionalnom birou za statistiku.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
