PEKING/TAJPEJ – Zatvorena zona u provinciji Žejiang, poruke upozorenja Tajvanu, reakcije iz SAD i sve dublja geopolitička neizvesnost u Indo-pacifičkom regionu
Bez prethodne najave, Narodna oslobodilačka vojska Kine pokrenula je u utorak jednu od većih vojnih vežbi u poslednje vreme, angažujući 76 vojnih aviona i više od 20 ratnih brodova, uključujući nosač aviona Šandong. Kineska Uprava za pomorsku bezbednost saopštila je da se zona u severnom delu provincije Žejiang zatvara za plovidbu do četvrtka uveče, što ukazuje na intenzitet vežbe. Lokacija je udaljena više od 500 kilometara od Tajvana.
U okviru kineske državne propagande objavljeni su i video materijali koji simuliraju napad na Tajvan, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u međunarodnim krugovima.
Kina širi uticaj informacijskim i ekonomskim sredstvima
Iako analitičari veruju da kineska vojska još uvek nije spremna za potpunu invaziju na Tajvan, procene ukazuju na intenziviranje ekonomskog, pravnog i informacionog rata koji Peking vodi protiv Tajpeja, piše „The Guardian“.
Američka podrška Tajvanu pod znakom pitanja
Dok se tenzije povećavaju, Stejt department je ponovio posvećenost podršci Tajvanu i američkim saveznicima, navodeći da SAD ostaju uz one koji su suočeni sa „kineskom taktikom zastrašivanja i destabilizacije“.
Ipak, preokret u američkoj politici prema Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa izazvao je sumnje u Tajvanu. „Danas Ukrajina, sutra Tajvan“, upozorava bivša ministarka kulture Tajvana, Jingtai Lung, u autorskom tekstu za The New York Times.
„Ako su SAD spremne da povuku podršku Ukrajini kako bi udovoljile Rusiji, da li će isto učiniti i s nama zbog Kine?“ pita Lung i dodaje da se time stvara lažni osećaj sigurnosti koji može skupo da košta.
Tajvan jača vojnu spremnost, ali javnost podeljena
Pod uticajem rata u Ukrajini i realnosti savremenog informacionog ratovanja, tajvanske vlasti su nedavno uz podršku javnosti produžile obavezni vojni rok sa četiri meseca na godinu dana, ističe Ostin Horng-En Vang, profesor sa Univerziteta Nevada.
Ipak, društvo je podeljeno. Prema anketi među mladima na popularnom studentskom portalu, većina bi u slučaju kineske invazije izabrala – predaju umesto borbe.
Političke podele u Tajvanu i istorijska pozadina
Predsednik Tajvana Lai Čing-te označio je Kinu kao „stranu neprijateljsku silu“, što je izazvalo oštre reakcije iz opozicionog Kuomintanga, koji ga optužuje da gura zemlju u sukob. Ova stranka, čiji se korenižu u istorijskom bekstvu Čang Kaj-šeka iz Kine nakon pobede komunista 1949. godine, sada se zalaže za očuvanje tajvanske nezavisnosti kroz dijalog s Pekingom.
„Znamo da svaka zemlja sledi svoje interese. Trampov sirov stil samo je razlika u tonu, ne u sadržaju“, piše Lung i podseća da su SAD još 1978. godine prekinule diplomatske odnose s Tajvanom kako bi priznale Narodnu Republiku Kinu.
Od Hongkonga do Tajvana – sve veće nepoverenje u Peking
Period poboljšanja odnosa sa Kinom, naročito između 2008. i 2016. godine, kada je Kuomintang bio na vlasti, prekinut je kada je Peking suzbio prodemokratske proteste u Hongkongu. To je dodatno pojačalo strahove u Tajvanu da bi sličan scenario mogao da se dogodi i kod njih.
