Strano mešanje znači da Peking mora da zadrži upotrebu sile kao opciju.
Peking želi mirno ujedinjenje sa Tajvanom, ali strane sile koje se mešaju u kineska unutrašnja pitanja i ohrabruju secesiju na ostrvu, to bi mogle da onemoguće, navodi se u kineskoj Beloj knjizi.
„Radićemo sa najvećom iskrenošću i uložićemo sve napore da postignemo mirno ujedinjenje. Ali nećemo se odreći upotrebe sile i zadržavamo mogućnost da preduzmemo sve neophodne mere“, navodi se u dokumentu politike, koji je objavljen u sredu.
Nepredviđeni slučaj je neophodan „da bi se zaštitio od spoljnog mešanja i svih separatističkih aktivnosti“, navodi list, i ne cilja na „naše kolege Kineze na Tajvanu“. Peking je naveo da će pribeći nasilju samo ako bude primoran na to u slučaju da druge stranke pređu njegove crvene linije.
Bela knjiga iznosi tvrdnju Kine o suverenitetu nad Tajvanom, zasnovanu na istoriji, međunarodnom pravu i težnjama naroda Kine. Rečeno je da su se odnosi između moreuza znatno poboljšali tokom decenija. Peking vidi mirno ujedinjenje u okviru aranžmana „jedna zemlja, dva sistema“ – što bi Tajpeju omogućilo da sačuva svoju unutrašnju politiku – kao krajnji cilj svoje politike na Tajvanu.
Tekuća eskalacija tenzija protivi se objektivno korisnom putu pomirenja, saopštila je kineska vlada, okrivljujući za to antikineske snage u SAD. Oni rade na „podsticanju grupa unutar Tajvana da izazovu nevolje i iskoriste Tajvan kao pijuna protiv Kine“, navodi se.
„Ostavljen bez kontrole, ovaj napor će nastaviti da eskalira tenzije širom moreuza, dodatno narušava odnose Kine i SAD i ozbiljno nanosi štetu interesima samih SAD“, upozorava list. Peking „neće ostaviti prostora za separatističke aktivnosti u bilo kom obliku“ na Tajvanu, dodaje se.
Tajvanska administracija pod vladajućom Demokratskom progresivnom partijom „zauzela je separatistički stav i dogovarala se sa spoljnim snagama u uzastopnim provokativnim akcijama koje su osmišljene da podele zemlju“, navodi list.
Uporedio je separatističku akciju sa osvajanjem Tajvana od strane carskog Japana na kraju 19. veka, što je postalo tačka okupljanja kineskog nacionalizma. Svaki pokušaj da se ostrvo uzme od Kine bio bi protiv volje 1,4 milijarde Kineza, uključujući 23 miliona koji žive na samom Tajvanu, navodi se u dokumentu.
Tajvan je bio poslednji bastion kineskih nacionalističkih snaga tokom građanskog rata 1940-ih, koje su pobedili njihovi komunistički protivnici. SAD su podržavale nacionaliste i održavale neformalne odnose sa Tajpejem čak i nakon što su diplomatsko priznanje prenele na Peking 1979.
Bela knjiga je objavljena nedelju dana nakon što je predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi boravila u poseti Tajvanu uprkos prigovorima Pekinga. Putovanje je izazvalo diplomatsku krizu između dve zemlje i podstaklo Kinu da pokrene vojne vežbe oko ostrva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
