KIKINDA – U srcu Kikinde nalazi se ulica koja je zaintrigirala ceo svet – Ulica generala Petra Drapšina proglašena je jednom od najlepših zelenih ulica na planeti! Prema istraživanju renomiranog sajta www.architecturendesign.net, kikindska ulica našla se među 50 najlepših, zauzevši impresivno 22. mesto, rame uz rame sa ulicama u Stokholmu, Bonu, Vašingtonu i Valensiji.
Ova ulica duga dva kilometra prava je prirodna aleja – njen prepoznatljivi drvored čine čak 389 stabala, među kojima dominira američki koprivić (Celtis occidentalis). Njihove krošnje formiraju zeleni svod koji tokom cele godine pruža zaklon, a naročito u jesen kada boje postaju bajkovite.
Američki koprivić (Celtis occidentalis), iako poreklom iz Severne Amerike, savršeno se prilagodio klimatskim uslovima u Vojvodini. Osim što stvara impresivan hlad i ima dekorativnu vrednost, poznat je i po svojoj izuzetnoj otpornosti – podnosi zagađenje, vetar, sušu i urbane uslove. Njegovi sitni plodovi su jestivi i omiljeni među pticama, čineći ga važnim delom gradskog ekosistema.
Ovo dugovečno drvo može da doživi i više od 150 godina, što ga čini idealnim za sadnju u urbanim sredinama gde je potreban trajan zeleni pojas. U visinu dostiže i do 20–25 metara, a krošnja mu može biti široka gotovo isto toliko, stvarajući impresivan prirodni svod iznad ulica. Njegova kora je specifična – siva, izbrazdana i lako prepoznatljiva, dok u jesen njegovo lišće prelazi u tople žute nijanse, dodatno ulepšavajući gradski pejzaž.
Nema potvrđenih istorijskih izvora koji direktno povezuju sadnju američkog koprivića u Ulici generala Drapšina u Kikindi sa čašću ukazanom predsedniku SAD Vudrou Vilsonu. Međutim, istorijski kontekst i značaj prijateljstva između Mihajla Pupina i predsednika Vilsona pružaju zanimljivu pozadinu koja može obogatiti priču o ovoj ulici.
Mihajlo Pupin i Vudro Vilson: Prijateljstvo koje je oblikovalo granice
Mihajlo Pupin, rođen u Idvoru u Banatu, bio je ugledni naučnik i počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD. Tokom Versajske mirovne konferencije 1919. godine, Pupin je iskoristio svoje lične veze sa predsednikom Vilsonom kako bi lobirao za interese Srbije. U svom memorandumu, Pupin je istakao etničke i istorijske karakteristike Banata, naglašavajući srpsko prisustvo u toj oblasti. Njegov uticaj je bio značajan u odluci da zapadni Banat ostane u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, uprkos prethodnim planovima da se ta teritorija dodeli Rumuniji .
Simbolika američkog koprivića
Iako nema direktnih dokaza da je drvored američkog koprivića u Kikindi zasađen u čast predsednika Vilsona, izbor ove vrste drveta može se posmatrati kao simbol američko-srpskog prijateljstva. Američki koprivić, poznat po svojoj otpornosti i dugovečnosti, metaforički odražava trajnost i snagu odnosa između dve nacije. Njegova prisutnost u srcu Kikinde može se interpretirati kao živi spomenik zahvalnosti za podršku koju je Srbija dobila od SAD tokom ključnih trenutaka svoje istorije.
Ulica Drapšina nije samo lepa, već i pesnički inspirativna – o njenoj lepoti pisao je i slavni Đura Jakšić, koji je jedno vreme živeo u Kikindi. Njeni redovi lipe, javora, duda i, naravno, koprivića zasađeni su još nakon Drugog svetskog rata, a pažljivo se održavaju do danas. Svako stablo prolazi redovne zdravstvene preglede kako bi drvored ostao zdrav i reprezentativan.
Zahvaljujući ovoj prirodnoj oazi, Kikinda se danas s ponosom svrstava među retke gradove koji mogu da se pohvale tako očuvanom i negovanom zelenom arhitekturom. Uz ulicu Braće Tatić, Drapšina je simbol urbane ekologije i dokaz koliko drvored može promeniti lice grada.
Ako još niste prošetali ovim „zelenim tunelom“, Kikinda vas zove. Jer nije svaka ulica na svetu – ulica iz pesme.
