NOVI SAD – Kapitenski predvodi Vojvodinu. Za njega ne postoji izgubljena lopta. Bez obzira ko je na drugoj strani: Vojvodina je uvek jača na toj poziciji. Razlog je Njegoš Petrović.
Bez previše dileme, reč je o jednom od pet najboljih fudbalera u Mocart bet Super ligi Srbije.Njegoševa najveća želja je da individualni kvalitet stavi 100 odsto u službu tima i da se posle mečeva priča o učinku ekipe, a ne da je neki pojedinac bio dobar, a tim prosečan ili loš.
Sjajan početak sezone i tri vezane pobede bile su povod za razgovor sa Petrovićem, a tema je bilo na pretek.
Navijači na svakom koraku hvale borbenost ekipe i to što na terenu delujete „svi za jednog, jedan za sve“. Kako ste došli do toga da ekipa tako izgleda?
– Nije bio baš lak put da dođemo do toga da ekipa tako izgleda. Ne bih rekao da su u pitanju samo ove pripreme, misim da nas je i cela prethodna sezona nekako ujedinila i ojačala. Naravno, uz ove dobre pripreme koje su iza nas, podigli smo energiju i radili dosta na fizičkoj pripremi i nadam se da izgledamo bolje nego prošle sezone. Siguran sam da ćemo biti još bolji kako sezona odmiče – počinje priču Petrović.
Dobre igre i rezultati dovode publiku na stadion – Jel veruješ u misiju zvanu „pun Karađorđe“?
– Naše igre na terenu „nateraju“ navijače da dođu na stadion. Koliko-toliko smo pokazali da zaslužujemo malo veći broj navijača nego prošle sezone. Od nas sve zavisi – ako nastavimo ovako i još bolje, doći ćemo i do punog stadiona.
Bilo je lepo imati „domaći teren“ u Staroj Pazovi protiv OFK Beograda, zar ne?
– Veliko im hvala za to! Mnogo su nam značili, osećali smo se kao da igramo kod kuće. Dali su potpuno „drugi doživljaj“ meču na gostovanju i još jednom se videlo koliko nam oni znače. Zajedno možemo mnogo.
Šta može da bude još bolje u nastavku sezone – gde vidiš prostor za napredak?
– U svakom segemntu naše igre. Koliko god da je to bolje u odnosu na prethodnu sezonu, imamo još dosta prostora. Najviše bih izdvojio napredak u reakciji po izgubljenoj lopti, ako to unapredimo, dolazićemo u češće situacije da napadnemo gol rivala i naravno smanjiti mogućnost da nas protivnik ugrozi.
Mladi igrači mogu mnogo da nauče od tebe: kako fudbalski tako i kako da sazru, sačekaju šansu, budu strpljivi: Koji je glavni savet koji daješ onima koji kucaju na vrata prvog tima?
– Nadam se da je tako (smeh). Stvarno se trudim da budem maksimalno profesionalan na svakom koraku. Savet je strpljenje. U najtežim trenucima, kada ne dobiju šansu – tada treba najviše da rade i napreduju. To je jedini put da naprave karijere kakve žele…
Prošle sezone sjajno si funkcionisao sa Medojevićem u timu, na početku ove nije bilo tog „tandema“ u timu, ali svakako sve ide u pravom smeru…?
– Ima tu mnogo detalja… „Glava“ je najbitnija. Imamo jako kvalitetne igrače, posebno u veznom redu, čast i privilegija je igrati sa njima. Poletanović, Savićević, naravno Medojević… Stvarno su to momci sa velikim iskustvom i mnogo mi znače i mogu da pomognu. Sve je to do celog tima, a ne pojedinca sa kojim igraš.
Šta je za tebe – individualni kvalitet?
– Nešto što ne može da dođe do izražaja ako nema timskog kvaliteta. Da bi došao do izražaja, mora da postoji timski kvalitet, koji će izbaciti nekog pojedinca…
Ljubav između tebe i Novog Sada bila je „na prvi pogled“… Kako je došlo do toga?
– Kako su navijači osetili mene, tako sam i ja njih. Poklopili smo se svi zajedno i to je jedan od detalja zbog kojih sam zavoleo grad… Porodica mi uživa u Novom Sadu, nakon karijere razmišljamo da dođemo da živimo ovde. Mnogo nam je lepo i nemamo potrebu da idemo negde dalje, jer nam je tu sve u kraju.
Koje je najdosadnije pitanje koje dobijaš na intervjuima?
– Svako (ha-ha-ha).
Ko da nam bude sledeći sagovornik iz tima i koje pitanje imaš za njega?
– Dvoumim se između Poletanovića i Savićevića. Ajde ovog puta neka bude Vukan. A, pitanje… Da li postoji ikakva mogućnost da bude tiši u stanu uveče posle 10 časova, pošto se tada trudim da zaspim sa ženom i detetom – uz veliki osmeh završio je razgovor najbolji fudbaler Vojvodine.
