Na današnji dan 1999. godine poginuli Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević.
Atentat na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, dogodio se na današnji dan pre tačno 23 godine. Zločin su, kako je dokazano tokom suđenja, počinili pripadnici Jedinice za specijalne operacije, a po naređenju tadašnjeg predsednika Srbije.
Tog 3. oktobra, iako je Drašković preživeo, poginula su četiri člana jedne od tada vodećih opozicionih stranaka u Srbiji – Veselin Bošković (vozač – brat Draškovićeve supruge Danice), Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević. Služba državne bezbednosti Srbije, po naređenju Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije, pokušala je da likvidira lidera opozicije.
Bivšim pripadnicima Državne bezbednosti Radomiru Markoviću (75), Miloradu Ulemeku (53), zvanom Legija, Nenadu Iliću (47) i Branku Berčeku (45) potvrđena je presuda od po 40 godina zatvora zbog zločina počinjenog u selu Petka u blizini Lazarevca na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine.
Kako je tadašnji Okružni sud utvrdio, Slobodan Milošević je u Draškoviću kao lideru opozicije video opasnost za svoju ’’vlast i političku moć’’, pa se ’’iz niskih pobuda’’ odlučio za likvidaciju političkog protivnika. Milošević je naredio Markoviću, tada načelniku SDB, da ubije Draškovića uz pomoć Jedinice za specijalne operacije i njihovog komandanta Legije.
Marković je, koristeći svoj službeni položaj, pribavljao podatke o kretanju Draškovića i prosleđivao ih Ulemeku, koji je organizovao zločin sa pripadnicima svoje jedinice.
Svi izgoreli
Lider SPO je tog dana krenuo na izlet ka Ravnoj Gori kako bi obišao izgradnju Spomen centra Draže Mihailovića. Oko 12.15 časova na “audi” u kojem se nalazio, iz suprotnog smera, naleteo je kamion. Prisebnošću vozača Boškovića, “audi” nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca sa leve strane završio kraj puta. Bošković je zadobio prelom vrata i preminuo je u lazarevačkoj bolnici.
Nedugo potom kamion je naleteo na treći automobil u koloni u kome su svi članovi SPO izgoreli na licu mesta. Vozač kamiona, Ilić je posle udesa pobegao sa Berčekom, koji ga je telefonom prethodno obavestio koji bi automobil trebalo udariti.
Vrhovni sud pravosnažno je osudio članove “crvenih beretki” koji su učestvovali u ubistvu: Nenada Bujoševića, na 35 godina zatvora, a Duška Maričića, zvanog Gumar i Leonida Milivojevića na po 30 godina robije.
Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, koji je pomogao Markoviću da prikrije zločin, tako što mu je dao novi kamion, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju (da je 1998.godine, umesto DB, kamion dodeljen EPS), osuđen je na godinu i po dana zatvora.
Dragiša Dinić i Vidan Mijailović, pripadnici saobraćajne policije koji su pomagali Markoviću u uništavanju dokumentacije, osuđeni su na po 10 meseci odnosno pola godine zatvora, dok su Milan Radonjić, šef beogradskog odeljenja DB i Branko Đurić, načelnik policije u Beogradu, oslobođeni optužbi.
Radomir Marković je, pored ove presude, ranije osuđen i 2007. godine na 15 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i atentat u Budvi, drugi pokušaj ubistva Vuka Draškovića.
Nalogodavac preminuo
Miloradu Ulemeku Legiji je ovo četvrta potvrđena maksimalna kazna zatvora. Ranije su mu potvrđene kazne za organizovanje ubistva Ivana Stambolića i Draškovića u Budvi, organizovanje ubistva Zorana Đinđića i otmice, ubistva i terorističke napade počinjene sa pripadnicima “zemunskog klana”. Pošto u Srbiji ne postoji sabiranje kazni, on će u zatvoru boraviti do 2044. godine, odnosno do svoje 76. godine života.
Nalogodavac ubistva, Slobodan Milošević, preminuo je 11. marta 2006. u pritvoru suda u Hagu u H olandiji.
Posle neuspelog atentata na Ibraskoj magistrali, ista grupa ponovo je pokušala da ubije Draškovića u Budvi pred leto 2000. godine.
Ovog puta im se pridružio i Nebojša Pavković, tadašnji načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije koji je obezbedio vozilo, vojne uniforme i smeštaj u kasarni u Tivtu za Ulemeka i njegove saradnike. Naredio je, takođe, da im se obezbedi vojni helikopter iz Crne Gore do Kraljeva kad obave zadatak.
Rade Marković je dao Legiji fotografije Draškovićevog stana u Budvi, a Legija naredio Iliću, Berčeku i Milivojeviću da odu u Budvu i ustrele lidera SPO. Dok je Drašković sedeo u dnevnoj sobi 15. juna, neposredno pre ponoći, Berček se popeo na terasu stana, razmaknuo roletne i osam puta iz pištolja marke “bereta” pucao u njega. Samo dva metka pogodila su Draškovića, jedan u levo uvo, a drugi kod desne slepoočnice.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
