Srbija sve više postaje zemlja dobrog vina i vinarija, a da bi se imalo vrhunsko vino morate da imate istu takvu lozu.
Da je Srbija na putu da postane zemlja vrhunskog vina i vinara pokazala je nedavno i odlično organizovani i veoma posećen sajam „Vinska vizija – Otvoreni Balkan“. A ta vina koja su zainteresovala i mnogobrojne inostrane distributere i restoratere, morala su da poteknu od kvalitetne loze, jer jedno ne ide bez drugog.
Upravo dobijanje loze vrhunskog kvaliteta posao je porodice Pantelić, koja u istoimenom rasadniku u Selištu kod Trstenika već decenijama na domaće i inostrano tržište svake godine izbaci 200.000 loznih kalemova.
– Imamo dugu porodičnu tradiciju proizvodnje isključivo loznih kalemova, ja sam četvrta generacija kalemara. Imamo firme sa kojima radimo već 65 godina – objašnjava u emisiji „Složno, uspešno!“ kanala AgroTV Ratko Pantelić.
Proizvodnja loze sa Morave je 95 odsto unapred dogovorena sa kupcima, koji su ovde već naručili neku od tridesetak vrsta vinove loze, što internacionalnih što autohtonih.
– To je posao koji traje preko cele godine, a površine se menjaju kako koje godine, od dva hektara naviše. Poslednjih godina smo to sveli na količinu koju možemo da obrađujemo samo kao porodica, jer je problem radne snage veliki – objašnjava domaćin koga među kalemarima i vinarima znaju kao Racu.
Asortiman, kao i količinu, određuje kupac, ali Pantelići se ne ustežu da vrše oglede i uzgajaju i neke nepoznate ili manje poznate sorte. Iz takvih eksperimenata može da se razvije i nova kvaliteta sorta.
– Devedesetih godina smo tako krenuli sa razmnožavanjem (autohtone srpske) sorte tamjanika, danas veoma popularne – objašnjava Pantelić.
Sad su tu u rasadu i druge domaće sorte o kojima se posebno vodi računa zbog očuvanja tradicije: prokupac, smederevka… Tu je i jedna sorta koja je gotovo zaboravljena – jagoda, koja se sada isporučuje mnogim vinogradarima u Župi.
– Sada u vinogradu preovlađuje tamjanika, jedna četvrtina je pod njom. Potrefilo se da je tražena i na južnom i na severnom tržištu. Gotovo izumrla sorta je ponovo pokazala svoj kvalitet i opravdano zadobila tržište. Sada pravimo sličnu priču sa jagodom, koja je već na nekoliko hektara vinograda u Srbiji. Zanimljiv nam je i prokupac, od kojeg se sada pravi vrhunsko vino što je bilo nezamislivo ranije za one koji su forsirali internacionalne sorte -ističe Ratko.
Da bi se godišnje odgajilo stotine hiljada biljaka spremnih za rasad u vinogradima Srbije, šireg regiona ali kroz kooperaciju i zemalja bivšeg SSSR-a, neophodan je i veliko ulaganje. Ratko Pantelić kaže da je kalemarstvo verovatno najskuplja delatnost po veličini ulaganja po površinu u poljoprivredi. Veliki deo toga otpada na pravi sistem za navodnjavanje, a kod Pantelića to je sistem „kap-po-kap“.
– S takvim sistemom možemo da kontrolišemo količinu vlage, jer suviše vlade biće kontraproduktivno za razvijanje korenovog sistema – objašnjava Ratko.
Ali, veliko ulaganje daje i veliki povrat novca.
– Dosad je to bilo na zavidnom nivou. Ukoliko se postigne pravi kvalitet loznih kalemova, sa dobrim procentom prijema zarada će biti odlična. Ali, dešava se i da „izda godina“, pa da se bude u minusa – napominje domaćin za Agro TV.
Zbog toga je ovaj posao i jako stresan, napominje ovaj kalemar, ali ipak ga se ne bi odrekao.
– Srbija ide dobrim putem što se tiče vinarstva i vinogradarstva. Jedna razlog jesti i to što država daje subvencije, pa ljudi ulaze u dobru priču i prave vinograde i vinarije. I mi smo dobili subvenciju za proizvodnju kalema. To je mala količina novca, ali daje nam vetar u leđa – zaključuje kalemar Ratko Pantelić.
Pantelići su u svom rasadniku kalemili i nekoliko vekova staru grčku lozu sa Hilandara. Ovde uzgojene biljke su razdeljene srpskim manastirima koji imaju vinograde.
– Na Hilandaru imaju stari vinograd i nove zasade. Velika je čast i ponos što smo uspeli da od nekoliko starih čokota razvijemo lozu za manastire – ističe Ratko Pantelić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
