Srbija je u poslednjih nekoliko godina postala (privremena) destinacija za stotinak hiljada Rusa. Pominju se i daleko veće cifre, ali po svoj prilici onih koji nisu bili samo u prolazu već ovde danas i žive, barem do daljnjeg, ima negde oko 50.000. I u velikom broju piju vino, što je ostavilo i te kako vidljiv trag na aktuelnoj vinskoj sceni koja se u poslednjih nekoliko godina promenila kao nikada do sada!
Ne mali broj ugostitljeskih objekata u centru Beograda i Novog Sada opstaje u poslu zahvaljujući upravo tim novim sugrađanima koji imaju običaj (i mogućnost) da redovno odlaze u restorane i vinske barove.
Prateći svoj ukus i vinska interesovanja novi gosti su takoreći preko noći počistili sve zalihe domaćih penušavaca i tzv. prirodnih vina. Ruku na srce, ni jednih ni drugih nema u Srbiji baš mnogo, ali je to dalo preko potreban podsticaj vinarima koji su muku mučili na domaćem tržištu, jer niko nije obraćao previše pažnje na penušava i organska vina.
Sve u svemu, vinska scena Srbije, Beograda posebno, veoma se uskovitlala proteklih nekoliko godina, pa je sada prisutan već i znatan broj lokala, restorana i vinoteka koje su pokrenuli sami Rusi i u kojima uz probarnu ponudu srpskih vinarija ima sve više i vina koja su počeli sami da uvoze.
Jedan od tih novih ruskih vinskih barova je i Kunst na Vračaru čiji je suvlasnik Jevgenij Razumov, iskusan poznavalac vina još iz vremena dok je živeo u Sankt Petersburgu. U Beogradu je od 2022. godine, “drugi talas”, kako kaže, i posle iskustva u radu s jednom velikom ovdašnjom firmom koja je i uvoznik vina odlučio se da s prijateljem i zemljakom otvore sopstveni vinski kutak u Beogradu. Na policama praktično sve “naturalisti”, najviše iz Srbije, ali i nekoliko etiketa istog stila iz Italije koje je sam krenuo da uvozi.
– Ovo je pre svega naš ukus u vinu, ali on se u velikoj meri poklapa s tim šta najviše piju Rusi koji su danas ovde u Beogradu. Ali pogrešno bi bilo reči kako je to vinski ukus Rusa. Treba imati na umu da je velika razlika između onoga kakva se vina piju u velikim ruskim gradovima kao što su Moskva ili Sankt Petersburg i vina koja se piju u unutrašnjosti. Osim toga, Rusi koji su ostali ovde su uglavnom mlađi ljudi, moderni, obrazovani, ne obavezno i sa velikim prihodima. Oni koji doista imaju mnogo novca oni su u Dubaiju zajedno sa porodicama i kućnim ljubimcima i sasvim sigurno piju vina iz najpoznatijih franucuskih, španskih i italijanskih podruma. Ovi u Srbiji uglavnom žele da probaju nešto novo, zanimljivo, prate svetske trendove i njih po pravilu interesuju vina s minimalnim intervencijama, biodinamika, naturalna vina. Njih ne interesuju Moet niti veliki brendovi. Naprotiv! Bez obzira što zarađuju dovoljno da mogu da priušte i najskuplja vina, njihov izbor su pre svega ona za svaki dan – kaže Jevgenij.
U tu kategoriju kod Rusa spadaju i penušava vina koja su posebno popularna, uključujući i Pet-Nat. A kada govori o srpskim organskim vinima, Jevgenij kao “ruske favorite” ističe Maurera, Sagmeistera, Vujića, Bašu, Francusku vinariju. Spominje i Milijana Jelića, DeLenu, kaže ima dosta toga, uglavnom manje vinarije koje prave vina s “karakterom, otiskom podneblja”. Ruski ljubitelji vina u Srbiji vole da eksperimentišu, ne beže da probaju nove sorte, ali im je ipak lakše prodati pino noar nego prokupac.
– To je zato što ne znaju za prokupac. U suštini malo ko je u Rusiji pre tri godine znao da se u Srbiji uopšte pravi vino – navodi Razumov.
Slična iskustva ima i Dragoljub Tanasković iz popularnog vinskog bara Quinta na Dorćolu, jednom od omiljenih mesta ruskih Beograđana poslednjih godina.
– Oni mlađi najviše traže prirodna vina, nefiltrirana s izraženim kiselinama, oranže i naravno Pet-Nat, on se troši kao voda. Malo stariji žele da probaju ipak konvencionalnija, uglavnom skuplja vina, pre svega srpskih proizvođača a zatim i ostala. Utisak je da se i jedni i drugi poprilično razumeju u vina, tačno znaju šta bi želeli da piju – kaže Dragoljub i primećuje da je sada manje Rusa u lokalu u odnosu na vreme do pre godinu dana kada su oni činili čak i do 90% gostiju!
– Što se cene tiče, ona nije presudna. Ako im se vino dopadne, ne pitaju – dodaje.
Marko Ninković, uvoznik i distributer čiji Cerpromet osim sopstvenih prodajnih objekata snabdeva vinima i mnoge restorane i vinoteke u Srbiji, na osnovu svog iskustva kaže da se dolazak Rusa u Beograd manje odrazio na prodaju vina a više na prodaju žestokih pića.
– Možda je prvih godinu dana ili dve prodaja vina u prodavnicama i vinotekama skočila maksimum nekih 20%, ali sada je to negde oko 5% u odnosu na vreme pre njihovog dolaska. Glavna se promena dogodila u potražnji penušavih vina. Bukvalno su u tim prvim godinama ispraznili police s domaćim penušavcima. Mislim da su naši vinari tada prodali za godinu dana penušavaca koliko ranije za 10 godina! Kasnije su došli neki mlađi ljudi s drugačijim ukusom. Penušavci su i dalje u fokusu, ali se sve više uz njih traže organska vina svih stilova, sveža i laganija, dugo macerirana, Pet-Nat, sve to što odudara od konvencionalnih vina. Prate dešavanja u svetu vina i ono što pišu mediji, bitne su im i preporuke ruskih vinskih blogera koji žive ovde, radoznali su i ne beže od toga da probaju nešto novo. Inače, uglavnom kupuju onlajn preko dostavljača, ređe dolaze direktno u objekat. Pogotovo od kako su počeli i sami da se bave uvozom vina za svoje restorane – kaže on.
Iz ovih nekoliko zapažanja vinskih profesionalaca jasno je da su Rusi postali značajan faktor na srpskoj vinskoj sceni. I ne samo kao direktni kupci ovde, već i kao spona s potencijalnim kupcima u Rusiji. Naime, za ovih nekoliko godina mnoge srpske vinarije su napravile značajne kontakte s ruskim uvoznicima zahvaljujući baš Rusima koji su se zatekli ovde i upoznali s kvalitetom srpskih vina. A to je dugoročno gledano verovatno i značajnije.
Na vinarima je sada da se ukrcaju u ovaj “ruski voz” i iskoriste priliku na najbolji način. Da ne bude posle – prošao voz!
