Gotovo da nema srednjovekovne povelje koja ne pominje vinogradarstvo i vinarstvo, a činjenica koja potvrđuje da i Srbija ima dugu tradiciju vinogradarstva je kvalitet pojedinih domaćih sorti.
Iako je uzgoj vinove loze prisutan na našim prostorima od davnina, dug period turske okupacije kao i ekonomske i poljoprivredne nevolje dvadesetog veka dovele su do toga su u vinogradima u Srbiji danas domaće sorte slabo zastupljene ili gotovo zaboravljene.
U poslednjih nekoliko godina se primećuje namera mladih i obrazovanih vinogradara da uvećaju zasade vinove loze koju su gajili naši preci ne tako davno.
Najviše pažnje vinogradari posvećuju beloj i crnoj tamjanici, kao i prokupcu i smederevki.
Prokupac
Zvanično priznat kao srpska autohtona sorta, sa dugom istorijom koja vuče poznate korene iz Srednjeg veka, svojevremeno najrasprostranjenija sorta na ovom delu Balkana, a odnedavno najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni, prokupac sve više privlaći pažnju domaće ali i svetske javnosti gde oduševljava najveće enološke stručnjake.
Postoje tvrdnje da ga je Car Lazar lično protežirao, a najviše voleo u sopstvenom peharu.
Takođe, u jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine u kojoj se potvrđuje da ona poklanja vinograd manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori stoji prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja (va grade, svjatago Prokopija), ali i ukazivanje da je taj kraj bogat vinovom lozom što potvrđuju brojni zapisi putopisaca koji su se u to doba kretali putem od Carigrada ka Rimu.
Smederevka
Nema mnogo gradova u svetu, kao što je Smederevo, koji imaju tu čast da je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo se, naravno ponosi time a još više zbog toga što se loza Smederevka smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije.
Nažalost, u posednjih petnaestak godina nepravedno je zapostavljena, čak i na smederevskom području gde je godinama bila vodeća sorta.
Kada se spomene grad Smederevo, prva naša asocijacija koja nam se javlja je stara srednjevekovna tvrđava na obali Dunava, slika kao sa razglednice, zatim dolazi željezara Sartid a tek na kraju vino Smederevka, tako to izgleda danas veza sa Smederevom, nekima od nas.
U stvarnosti, smederevsko vinogorje jedno je od najstarijih staništa vinove loz na Balkanu.
Smederevka se smatra autohtonom sortom Srbije. Vrlo je rodna sorta, u nekim slučajevima pri intezivnom uzgoju i nezi može dati i preko 25.000 kg. grožđa po hektaru. Grozd je srednje krupan do krupan, kupast, poluzbijen. Bobica je krupna, okrugla ili blago izdužena, svetlozeleno žute boje na ukusu je malo nakisela.
Sazreva u četvrtoj epohi, vrlo pozna sorta. Srednje je otporna na bolesti i dosta osetljiva na niske temperature. Grožđe nakupi i do 20% šećera, a pri tome zadržava visoke kiseline, 8-10 grama po litri pa i više.
Tamjanika
Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa).
Ima poseban ukus i miris (oseća se na nekoliko metara kada je zrelo), odakle i naziv. Počinje da zri sredinom septembra, a na zrelim zrnima pokožica puca. Potpun ukus i miris (skoro nadimljen) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast, a to je negde sredinom oktobra.
Plod je tamno-ljubičaste boje, zrna su skoro pravilne lopte, veličine 10-15 mm, a ponekad čak i do 20.
Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino. Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina, ali malo je poznato da postoji i crna tamjanika.
Postoje razne tamjanike, ali najčešće su: bela i crna tamjanika.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
