SRBIJA – Građane brinu česti problemi u avio-saobraćaju zbog mogućnosti da im to poremeti godišnji odmor. U javnosti su se mogla čuti različita tumačenja, pa im nije jasno koja su njihova prava ukoliko dođe do kašnjenja ili otkazivanja leta. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandar Seničić, objašnjava da je prema zakonu organizator putovanja odgovoran za sve usluge u okviru aranžmana.
– Međutim, situacija je znatno kompleksnija kada se radi o avio-prevozu, nego kada je u pitanju autobus – kaže za medije Seničić.
– Čak i kada bi agencija našla prazan avion u slučaju kašnjenja, on ne može da poleti bez dozvola, odobrenog termina. Na sve to agencija ne može da utiče. Naš Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju ne definiše precizno da putnici imaju pravo kod zakupljenih aviona da dobiju nadoknadu za kašnjenje, osim ukoliko zbog toga neka od usluga nije iskorišćena – navodi on.
Jedna turistička agencija se saglasila da svom putniku nadoknadi iznos od 65,61 EUR, u dinarskoj protivvrednosti, što je iznos cene jednog hotelskog dana, zato što dan nije u potpunosti iskorišćen zbog kašnjenja aviona kompanije Air Serbia. Taj dokument je objavljen na društvenim mrežama, a Seničić objašnjava da je agencija procenila da je pomeranje bilo dovoljno veliko da neke od usluga nisu iskorišćene.
– Te nadoknade mogu da se računaju samo u slučaju kada postoji kašnjenje od tri sata pa naviše – precizira Seničić. – Ni kod redovnih ni kod čarter letova ne postoji mogućnost refundacije za manje kašnjenje, osim ukoliko nije neki vezani let u pitanju.
Ipak, i kada je zakašnjenje na čarteru od tri i više sata, to ne znači automatsku nadoknadu. Refundacija se procenjuje u zavisnosti od situacije u kojoj je do tog pomeranja došlo, odnosno da li je to prouzrokovalo da neka od usluga nije iskorišćena. Seničić navodi primer noćnog leta, kada putnik umesto u 23.00 stigne u 02 sata noću i bitno drugačiju okolnost kada je kašnjenje u toku dana, što je dovelo do toga da je putnik izgubio jedan ili dva obroka i pola dana. On ističe i da su očekivanja putnika nerealna kada su u pitanju nadoknade.
– Prosečan boravak u hotelu se kreće od 30 do 60 EUR po danu, i nadoknada će se računati u odnosu na kašnjenje i obično će se kretati u tom rasponu i manje – precizira sagovornik.
– A, putnici računaju u odnosu na ukupnu cenu aranžmana koja je konglomerat svih usluga. Takođe, čarter let poistovećuju sa redovnom linijom i očekuju nadoknadu od 200, 300 EUR – dodaje on.
Osim toga, kako ističe, ljudi bi želeli da nadoknade i neku nematerijalnu štetu, a ona se ne refundira na taj način, već isključivo sudskim putem. On naglašava i da je to vrlo teško dokazati na sudu bilo gde u svetu.
– Nadoknade nema u slučaju „više sile“, kao što su nevreme, štrajkovi i slične okolnosti – kaže Seničić. – Ali, praksa je da agencije, iako nemaju obavezu, to kompenzuju, putem nekih dodatnih izleta ili na drugi način. Trude se da putnici ne budu na gubitku i da ih zadrže kao klijente.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
