Aerodrom u Novom Sadu možda nije značajan i poznat koliko i drugi u regionu, ali to bi uskoro moglo da se promeni.
Pre budućnosti, ipak, pogledaćemo u prošlost.
Novi Sad poseduje aerodrom više od jednog veka.
Najpre je to bio aerodrom „Jugovićevo“, otvoren davne 1913. godine. Tada još uvek bez naziva, korišćen je isključivo u vojne svrhe, a nakon Prvog svetskog rata ostao je na služenju Vazduhoplosvstvu Kraljevine SHS.
U to vreme naš grad je bio centar jugoslovenkog vazduhoplovstva i sedište vojnog i civilnog vazduhoplovstva i fabrike aviona.
Nakon pogibije komandanta vazduhoplovnog puka pukovnika Jovana Jugovića 1926. godine, aerodrom je 1928. poneo naziv „Jugovićevo“, a kasnije i čitavo okolno naselje.
Na ovom aerodromu bila je prva pilotska škola, a tu su se nalazile i škole za rezervne vazduhoplovne oficire, za izviđače, avio-mehaničare, i druge specijalističke svrhe.
Nemačke vazduhoplovne snage su početkom rata bombardovale aerodrom 1941. godine, a oni su ga kasnije izbetonirali i koristili u svoje svrhe.
Nakon rata aerodrom nije bio u upotrebi, a 16 kilometara od Novog Sada, na Čeneju je otvoren novi aerodrom.
To se dogodilo 14. juna 1953. godine, a aerodrom je služio Vazduhoplovnom centru Vojvodine.
Zašto baš Čenej, odgovor je znao komandant Vazduhoplovnog centra Sredoje Pajić, koji je, navodno, do ove lokacije došao nakon dugog traganja automobilom, ali i pregledanja karti.
Tako je izabrano da se novi novosadski aerodrom nađe baš ovde, na putu za Suboticu, gde je ostao i do danas.
Pista je travnata, a sa nje najčešće poleću sportski, manji avioni, kao i helikopteri.
Povremeno na aerodrom sleti i neki strani državljanin sa malim privatnim avionom, pa su tako u proteklim godinama u Novi Sad sletali gosti iz Slovenije, kao i Nemačke.
Aerodrom koristi i JKP „Ciklonizacija“, koje odatle šalje svoje avione i helikoptere koje koristi za tretman protiv komaraca iz vazduha.
Od 1923. postoji i Aero-klub „Novi Sad“, osnovan kao ogranak kraljevskog Aero-kluba za Novi Sad.
Za svojih skoro 100 godina postojanja, ovaj aero-klub je „iznedrio“ više stotina članova, izvedeno je više od 50.000 padobranskih skokova, a više od 120.000 hiljada letova. Vrši se obuka pilota, jedriličara, padobranaca i avio-mehaničara.
Mnogi članovi Aero-kluba „Novi Sad“ su bili državni reprezentativci, a kako se klub navodi na svom sajtu, dva svetska rekorda koje su postigli članovi aero-kluba (broj skokova u jednom danu i grupni visinski skokovi) ni do danas nisu oboreni.
Takođe, vredi pomenuti da su u klub svi dobrodošli, da se kroz njega još uvek aktivno obučavaju kako piloti jedrilica, tako i mehaničari, organizuju se i brojna druženja, a uvek se nešto i popravlja i radi.
Klub broji i mnoge starije članove, bivše vojne pilote od kojih se mnogo može naučiti, ujedno i entuzijaste vazduhoplovstva koji bi punog srca dočekali da novosadski aerodrom ponovo prodiše punim, većim plućima.
Šta može biti budućnost novosadskog aerodroma u Čeneju?
Na fotografiji je model čenejskog aerodroma koji su izradili studenti FTN-a 2012. godine.
Već dugi niz godina postoji plan da se aerodrom na Čeneju preuredi i postane manji civilni aerodrom, sa kog će moći da se stigne do Soluna, Tivta, Budimpešte, Ljubljane, Beča i ostalih regionalnih centara avio-transporta.
Vazdušni prostor iznad Novog Sada pogodan je za vazduhoplovstvo jer se prilikom analiza u poslednjih 20 godina samo nekoliko puta na nebu zatekla magla koja bi možda omela avionske letove.
U pitanju je izgradnja asfaltirane piste koja bi bila poletište avionima kapaciteta između 80 i 100 sedišta.
Nadogradnja aerodroma predviđena je i Planom detaljne regulacije ovog lokaliteta, koji predviđa da površina od 71 hektar bude podređena potrebama većeg aerodroma.
„Planira se redovan linijski saobraćaj, saobraćaj niskobudžetnih avio kompanija, turistički čarter, radnički čarter letovi i avio-taksi letovi. Regionalni saobraćaj planiran je da obezbedi povezivanje Vojvodine sa poslovnim centrima bivših jugoslovenskih republika i drugim okolnim zemljama. Osim toga, planirano je da se zadrže i sve funkcije sportske i poljoprivredne avijacije“, navodi se u Planu detaljne regulacije aerodroma „Novi Sad-Čenej“.
Glavna, betonska pista, bila bi dužine 1,7 kilometara, a koristili bi je avioni raspona krila do 36 metara. Uz to, postojala bi i travnata pista, kao i sada, dužine jedan kilometar, za avione poljoprivrednih i sportskih namena.
Naravno, osim betoniranja piste, bila bi urađena i sva potrebna prateća infrastruktura poput aerodromske zgrade, priključenja na put, kao i novih hangara, kako se trenutno na aerodromu nalazi samo jedan, koji je izgrađen davnih pedesetih godina prošlog veka.
Ovaj plan zahteva da se uradi projekat radova, a tek onda bi se pristupilo biranju izvođača i samim radovima.
Novosadsko vazduhoplovstvo ima veću istoriju nego što je njegov trenutan značaj, ali to bi u budućnosti moglo da se promeni, pa bi Novosađani ponovo mogli da lete „iz svog dvorišta“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
