Nedavno je objavljeno da je Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala odluku o učešću u izgradnji Reverzibilne hidroelektrane “Bistrica”. To konkretno znači da je ova agencija japanske vlade spremna da kreditira izgradnju “Bistrice”, a trenutno se pregovora o iznosu kredita, potvrđeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike za Bloomberg Adriju.
Podsetimo, izgradnja “Bistrice” je procenjena na nešto više od milijardu evra, a u budžetu za 2024. godinu navedeno je da država planira da se zaduži 900 miliona evra za ovaj projekat, ali nije navedeno tačno od koje institucije, već se zaduženje nalazi u delu po nazivom “Strane vlade i fondovi”.
Iz Ministarstva su za naš medij objasnili da su, dok je pripreman Zakon o budžetu za 2024. godinu, u toku bili pregovori sa JICA i da još nije bilo odluke Ministarstva spoljnih poslova Japana. Nakon ove odluke japanske strane, iznos od 900 miliona evra se vezuje sa JICA, ali ostaje da se vidi tačan procenat finansiranja koji će JICA odobriti.
“Konkretno, u pitanju je odluka Ministarstva spoljnih poslova Japana kojom se razmatra realizacija ovog projekta kroz kreditiranje izgradnje objekta RHE ‘Bistrica’ i neophodne infrastrukture vezane za nesmetani rad objekta od strane JICA. Istom odlukom JICA je zadužena da angažuje konsultante koji će uraditi dodatne analize sa ciljem da se utvrdi tačan iznos kredita koji će biti odobren”, naveli su iz Ministarstva.
Ukazuju i da finansiranje delimično podrazumeva i izradu dela projektne dokumentacije imajući u vidu da će se projekat realizovati po principu ključ u ruke.
Iz Ministarstva ističu da je to što je Vlada Japana stala iza projekta RHE “Bistrica”, dokaz da je on pripremljen na zdravim osnovama. Navode i da je za Srbiju to veoma važno imajući u vidu da JICA ima najpovoljnije uslove za nas.
“Takođe, stručna javnost pozdravila je ovakav pravac delovanja imajući u vidu da japanski partneri poseduju razvijene tehnologije i mogu da garantuju visoke standarde u realizaciji kompleksnih projekata, kakav je RHE ‘Bistrica’, naročito u oblasti zaštite životne sredine”, rekli su iz Ministarstva.
Na pitanje da li će se Srbija zadužiti kod još neke institucije i da li će deo troškova izgradnje preuzeti EPS, s obzirom na to da se procenjuje da će izgradnja “Bistrice” koštati više od milijardu evra, iz Ministarstva odgovaraju da EPS već sada učestvuje delom i svojim sredstvima u sprovođenju istražnih radnji i izradi tehničke dokumentacije.
“Finansijska konstrukcija projekta biće poznata nakon pregovora sa japanskim partnerima, nakon čega će biti poznat i obim učešća države u finansiranju projekta, kao i potrebe za uključivanjem drugih finansijskih institucija”, objasnili su.
Kada je reč o tome ko će graditi “Bistricu” i čija će se tehnologija primenjivati u budućoj hidroelektrani, iz Ministarstva objašnjavaju da procedure finansijskih institucija utiču na to kako će se sprovesti izgradnja nekog objekta koji se finansira.
U ovom slučaju, ističu, tehnologija će biti izabrana putem međunarodnog tendera.
O projektu “Bistrica”
Početak izgradnje objekta RHE “Bistrica” je predviđen za 2026. godinu, ali je planirano da se već u toku 2025. krene sa pripremnim radovima (izmeštanje i dodavanje saobraćajne infrastrukture, pristupni putevi u granicama celog objekta i budućeg jezera, priprema servisnih priključaka, priprema platoa projektnog sela i dr.).
Pojedine analize pokazuju da bi izgradnja ove hidroelektrane mogla da traje oko sedam godina, a to bi značilo da bi u energetski sistem mogla ući u najoptimističnijem scenariju tek od 2032.
Ovaj novi elektroenergetski objekat doneo bi više električne energije iz obnovljivih izvora i bolje balansiranje sistema. U Srbiji više od 30 godina nije izgrađena nijedna velika hidroelektrana. RHE “Bistrica” kapaciteta 656 megavata trebalo bi da bude prva koja će prekinuti taj niz.
Direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidroelektrane i OIE u EPS-u Dragan Stanković rekao je ranije da za izgradnju “Bistrice” postoji veliko interesovanje nekoliko kompanija među kojima su one iz Japana, Kine, ali i Evrope.
“Kada je reč o mogućim izvođačima, niko nigde nije zakucao da će to biti japanske firme. Čak i JICA promoviše ideju da bude što više ponuđača. Kada bude došlo vreme za tender za izgradnju, videćemo ko je najbolji. Niko unapred nije odbacio ni Kineze ni Japance ni Evropljane, interesovanje postoji, a zabrane nema”, rekao je Stanković.
Da Japanci učestvuju u izgradnji hidroelektrane u Srbiji, ne bi bio prvi put. Japanska tehnologija korišćena je i za izgradnju RHE “Bajina Bašta” pre više od 40 godina, i to tehnologija dobro poznate marke Toshiba.
Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Toshiba je i sada zainteresovana za izgradnju “Bistrice”, kao i još jedna poznata japanska kompanija Hitachi Mitsubishi, koju su predstavnici srpske delegacije obišli prilikom posete Japanu. Stanković je kazao i da je Ministarstvu rudarstva i energetike stiglo interesovanje od evropske kompanije Voith za izgradnju “Bistrice”.
Energetski stručnjak Nikola Rajaković rekao je ranije za Bloomberg Adriju da je sa tehničko-tehnološke strane saradnja sa nekom japanskom kompanijom na izgradnji “Bistrice” “dobra, prihvatljiva, a možda čak i najbolja”.
Rajaković ističe da dobre hidrotehnologije, osim Japana, imaju i Nemci, Kinezi, Francuzi i Amerikanci. Predložio je da bi bilo bolje da se za izgradnju “Bistrice” održi jedna fer utakmica kroz aukciju. Na toj aukciji bi se nadmetale zainteresovane velike strane kompanije, što bi, kako kaže, i minimiziralo cenu izgradnje “Bistrice”.
Izgradnjom “Bistrice” energetski sistem miran do 2040.
Stanković je za Bloomberg Adriju rekao da dosadašnje energetske analize ne pokazuju potrebe za još jednom reverzibilnom hidroelektranom osim “Bistrice” do 2040. godine.
Iako se govori i o izgradnji RHE “Đerdap 3”, Stanković kaže da ona ne mora početi pre 2040, a da li će do nje doći, kada i u kojim razmerama, zavisi od razvoja projektne dokumentacije, studije uticaja na životnu sredinu (s obzirom na to da se nalazi u Nacionalnom parku “Đerdap”), kao i od dogovora sa rumunskom stranom.
Izgradnjom “Bistrice” biće napravljen prostor za priključivanje novih 1.500 megavata iz varijabilnih izvora energije, odnosno iz vetra i sunca, dodao je Stanković.
Šta je JICA
JICA je skraćenica za Japansku agenciju za međunarodnu saradnju (engl. Japan International Cooperation Agency). To je vladina agencija Japana koja se bavi pružanjem tehničke i finansijske pomoći zemljama u razvoju.
Glavni ciljevi JICA uključuju promovisanje ekonomske i socijalne razvojne saradnje, unapređenje kapaciteta zemalja u razvoju i doprinos stabilnosti i prosperitetu globalne zajednice.
JICA deluje u mnogim sektorima, među kojima su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, poljoprivreda, upravljanje prirodnim resursima i odgovor na prirodne katastrofe.