SRBIJA – Uspešan razvoj seoskog (ruralnog) turizma zahteva da se prate savremeni svetski trendovi i primenjuju iskustva najboljih turističkih operatera u ovoj oblasti. Pored toga, kako piše dipl.inž Miljan Milojić na forumu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, zahteva osmišljen marketing sa posebnim aranžmanima za boravak turista u ruralnim oblastima, za formiranje njihovih uzbudljivih doživljaja i, uopšte, za njihovo doživljavanje karakteristika i vrednosti seoskog načina života u ekološki zdravim ruralnim sredinama.
– Takođe, uspešan razvoj seoskog turizma zahteva i koncipiranje moderne turističke ponude, koja sadrži, pored ostalog, i turističku animaciju kao njen bitan strukturni element, bez kojeg se uspešan razvoj ruralnog turizma danas ne može ni zamisliti. Turistička animacija se danas pojavljuje kao jedan od bitnih faktora koji je direktno u funkciji turističkog razvoja ruralnih oblasti – dodaje.
Za razvoj turizma u ruralnim područjima potrebno je, pre svega, turističko znanje, kao uopšteno iskustvo turističke prakse u ruralnim sredinama, neophodno za usmeravanje svih aktivnosti u cilju razvoja seoskog turizma, ističe autor:
– Turističko znanje o razvoju seoskih sredina podjednako je važno kako za turističke organizacije i menadžerske strukture, tako i za domicilno seosko stanovništvo i njihova domaćinstva koja su opredeljena i pripremljena da se bave prijemom gostiju i razvojem seoskog turizma. Adekvatan kvantum turističkog znanja o razvoju seoskih područja podrazumeva elementarno znanje o turističkom lokalitetu, prikazano kao mapa resursa, koja predstavlja evidenciju i jasan pregled resursa, na osnovu kojih se vrši procena raspoloživih turističkih kapaciteta određenog ruralnog područja i, na bazi toga, usmeravanje svih aktivnosti koje doprinose ne samo privlačenju turista, nego i kvalitetu njihovog boravka na određenom ruralnom području (turističkoj destinaciji).
Navodi da se u izradi mape resursa mora poći, pre svega, od prirodnih vrednosti seoskog područja, čija evidencija treba da sadrži najbitnije elemente, kao što su: nadmorska visina, položaj sela, klimatski faktori, opis flore i faune, vodotokovi i druge speciičnosti koje postoje u datoj seoskoj regiji.
– Uloga i značaj turističkog znanja ogleda se u sinergetskom efektu svih aspekata i dimenzija aktivnosti, koje su usmerene na uspešan razvoj turizma u ruralnim područjima. Ostvarivanje takvog efekta podrazumeva interdisciplinarni pristup sagledavanja optimalnih rešenja, odnosno svih mogućnosti razvoja ruralnih resursa, prirodnih i antropogenih, sa celokupnom infrastrukturnom osnovom i raznovrsnim objektima za smeštaj, kao i njihovog ukomponovanja sa turističkom suprastrukturom (ugostiteljski objekti, zabavni servisi različitih namena,itd.) (Selaković, 2014). Značaj turističkog znanja, zapravo, svodi se na jednostavnu formulaciju, koja glasi: ruralnu ponudu učiniti atraktivnom za turiste – kaže Milojić.
Da bi se to sprovelo potrebna je, dodaje, pre svega priprema i opremanje seoskog domaćinstva i njegova saglasnost, jer znanje o prirodnim i antropogenim resursima nije dovoljno ukoliko lokalno stanovništvo, u licu konkretnih domaćinstava, nije pripremljeno za otvaranje turističke ponude.
Uporedo s tim, polazeći od domaćeg i stranog iskustva i stručne prakse, treba ukazati na ekonomsku opravdanost bavljenja ovom delatnošću, kako na individualnom, tako i na makro planu.
– Glavni oslonac za intenzivni razvoj seoskog turizma mora da budu mladi članovi seoskog domaćinstva koji su, kroz školski obrazovni sistem (srednje stručne škole i strukovne studije), dobili teorijsku bazu za obavljanje turističkih poslova u seoskoj sredini. Tako će se stvarati povoljne mogućnosti za prevazilaženje sadašnjih upečatljivih problema koji koče dalji razvoj seoskog turizma u Srbiji, kao što su: nedovoljna edukacija domaćinstava koja žele da se bave seoskim turizmom, nedovoljan broj turističkih punktova u selima i slaba povezanost sa turističkim organizacijama, nedovoljna i neadekvatna infrastruktura (putevi, kanalizacija, voda, zdravstveni centri, pošta, prodavnice i dr.), nepostojanje odgovarajuće saradnje sa inostranim organizatorima putovanja,; nedovoljna promocija, a time i nedovoljno poznavanje Srbije kao turističke destinacije na turističkom tržištu (nedovoljno proilisan imidž ili sporo otklanjanje negativnog imidža Srbije koji je nastao iz ekonomskih ili političkih razloga) – navodi Miljan Milojić.
U ruralnom turizmu razvoj treba počinjati što je moguće skromnije, kako bi se izbegle loše i nepotrebne investicije, dodaje. Pri tome, za postizanje najboljeg razvoja treba koristiti tuđa iskustva, vodeći računa o specičnostima datog ruralnog područja (Todorović i Štetić, 2009).
U skladu sa utvrđenim planom i programom razvoja, pripremljena seoska domaćinstva za otvaranje turističke ponude, najpre treba da budu angažovana na “lakše aktivnosti” koje su na selu, manje-više uobičajene (Slee et al 1997). Potrebno je najpre animirati i usmeriti goste na kraće i zanimljive izlete, vezane za odlazak u atraktivna seoska područja i boravak u prirodi, a zatim njihovo uključivanje u razne druge aktivnosti (sportske, kulturne, zabavne, rekreativne,itd.). Sve te turističko-animativne aktivnosti treba da budu inicirane i pokrenute od strane domaćina, kroz spontanu i nenametljivu interpersonalnu komunikaciju između domaćina i turista, kao i između samih turista.
– Domaćin (i svi članovi domaćinstva, prema svojim mogućnostima) se tako pojavljuje ne samo kao čovek koji ukazuje gostoprimstvo, nego i kao animator, uz aktivno učešće samih turista, sve sa ciljem da turisti budu zadovoljni, sa nezaboravnim utiscima i doživljajima. Takvu svoju ulogu domaćin će uspešno ostvarivati ako je kroz razne oblike turističke edukacije ili u prethodnoj komunikaciji sa turističkim organizacijama, stekao neophodno turističko znanje, a posebno znanje o ulozi turističke animacije u savremenoj turističkoj ponudi. Takvo znanje, čak i na elementarnom nivou, doprinosi izgrađivanju shvatanja o tome da je turistička animacija, pored smeštaja i ishrane, važan strukturni elemenat savremene turističke ponude koji ima svoju cenu, a koji turiste ispunjava zadovoljstvom, čineći ih duhovno bogatijim – zaključuje Milojić.
Pročitajte još:
